jeftina zabava
gutač noževa je moj brat
jutros je ustao na desnu nogu
razapeo šator i pozvao ljude
rekao mi „samo oštro“i poželio sreću
balerina se vrtjela i djeca su vrištala
djevojka je stajala sa anakondom na grudima
uzela sam ranac i trpala stvari
na put se ide praznih ruku rekao je
ponesi seosku melodiju u glavi
nek bude vesela i nek je ljudi znaju
pjesma može biti toplija od jakne
moj brat je imao velike mišiće
i volio romantične izjave o životu
njegov drug se peo na konopac
svaki put kad izbjegne smrt
pili su vruću rakiju i pjevali o ženama
dao mi je nož i gledao me u oči
rekao mi je da ne pazim šta ću s njim
pažljivi ljudi ne nose noževe i nemaju šatore
kad ubijaš nek bude zaneseno i u bunilu
moj brat je jutros ustao na desnu nogu
kupio mi je hranu s proteinima i skrobom
što nezdravije jedi pred put smučiće ti se svakako
trpala sam zalogaje u želudac dok nije bilo dosta
jedi trebaće ti rekao je možda je to poslednje što jedeš
kad hodaš po koncu ne znaš čemu će se publika smijati
dobro izvedenoj tački ili tvojoj preranoj smrti
ljudi su platili kartu žele da vide šta god šta god
ponavljao je drug mog brata i nageo vruću rakiju
djevojka mi je bacila anakondu u krilo rekla je
pomazi je pred put to donosi sreću mrtvacima
nekad i živima zmije su dobre svakako bolje od ljudi
onda su se glasno smijali i plakali ostali su sami
bez publike i nisu morali da igraju za pare
ja sam krenula bez igdje ičega i igdje ikoga
sa nožem u desnoj čarapi koji sam dobila na pozajmicu
neokrvavljen nož ne smijem vraćati
krenula sam na poslednji ispit i znala sam da ću položiti
jeftina zabava je moj izbor jedini put i jedini dar
o nagradama
jeste mi i čast i zadovoljstvo
i ljudi sto ti dodijele i oni što te slušaju
dok se zahvaljuješ i vještački smiješ
jeste me sramota što pokazujem tijelo
treba samo da se čuju riječi i dosta je
govorim skormno i odmjereno
ali ne pominjem tramvaje i beskućnike
njih nikad ne pominjem
ne pominjem kladionice i pušaonice
njih ne pominjem na crvenom tepihu
hodanje u izmaglici preko mosta
neko ko ispušta vodu kroz uši
i zaglavljuje prste u liftu koji uporno ne ide gore
to ne pominjem ni tuđe stanove ne pominjem
ni aloja dušeke na kojima tijelo lakše primi tuđe
ne pominjem jeftine specijal karte i popuste
na studente iako odavno više nisam student
i smoki i štapiće punjene kikirikijem i flaširanu vodu
ne pominjem da dvadeset jedan dan jedem samo povrće
muka mi je od hrane i ljudskog oblika i organizacije
primam nagradu i ne pominjem da sam novac potrošila
trebalo je pomoći sestri i roditeljima prijatelju
najmanje na sebe nikad trošiti za sebe ne priliči mi
to ne pominjem meni ne treba novac ni to ne pominjem
meni ne treba ni priznaje ni bordo valjkasta diploma
meni ne treba ni aplauz ni potvrda da radim dobro
o nagradama ne govorim ni o sebi ne govorim
ipak dobri su rijetki dani kad možeš da vidiš
da dvolitarski apatinac debela knjižurina trista eseja
stari lap top i posjekotina na butini od autobuske nezgode
imaju nekog smisla
dođi
dođi da te žednog preko vode
prenosim i da budem gora
ako mogu gora nego što jesam
možda nešto da ti pričam
o planinama gore gdje su ljudi mrtvi
gdje su ljudi živi samo poneki
i nemaju televizor i koža im je tvrda
crno im pod noktima crno im pred očima
dođi da ti pričam kako je meni bilo crno
imala sam nezgodu u autobusu
glavom sam staklo šoferšajbnu
htjeli da me vode u hitnu nisam dala
nije meni ništa govorila sam
šta će meni biti puklo je to staklo
i žene su kukale možda za mnom
možda što će kasno stići tamo gdje su pošle
ja sam sjela u kafanu pored magistrale
šoferi su vikali mislili su da ću da ih tužim
ćevape sam naručila masne sa lukom
dođi da ti pričam gdje ću da idem
tamo dolje ispod mora gdje su ljudi blijedi
i gdje se ništa ne vidi možda samo voda
i kosu ću da pustim i nokti bijeli da mi budu
dođi pa ćemo zajedno kroz tu vodu ima
vina da bude bijelog a ja da ne pijem
ima muzike da bude ima sandale da nosim
one s jednim kaišem dođi da ti kažem
kako će lijepo biti sve što nam se bliži
i što možda nikad neće doći
Jovana Bojović rođena je 1989. godine u Podgorici. Diplomirala je dramaturgiju na FDU Cetinje, a master akademske studije završila na FDU, Beograd. Doktorant je na Akademiji umetnosti, Novi Sad. Dobitnik je više nagrada za najboljeg studenta FDU- Cetinje.
Scenarista je devet epizoda prve istorijske TV serije u Crnoj Gori- „Božićni ustanak“ (RTCG, 2017)
Dramom „Otvoren kraj“(2015), pobjeđuje na konkursu „Skroz nova drama“, koji raspisuje Crnogorsko narodno pozorište. „Otvoren kraj“ je premijerno izveden u Crnogorskom narodnom pozorištu, u režiji Petra Pejakovića, i od tada je na redovnom repretoaru ovog pozorišta.
Na osnovu drame „Slobodno vrijeme ili tamno je svijetlo“, Jovane Bojović, (adaptacija drame „Il tempo libero“, Gian Maria Cerva) urađen je performans u režiji Diega di Bree u Kraljevskom pozorištu Zetski dom, kao i na festivalu Quartieri dell’Arte u Viterbu( Italija).
„Slobodno vrijeme ili tamno je svijetlo“, Jovane Bojović izvedeno je u Nacionalnoj akademiji umjetnosti u Norveškoj (Oslo) , u režiji Hermana Bernhofta.
„Ukroćena goropad“ Viljema Šekspira u adaptaciji Jovane Bojović i režiji Zorana Rakočevića premijerno je izvedena 2017. godine na festivalu “Budva grad teatar”
Dramom „Mirovna misija“(2011), Jovana Bojović pobjeđuje na međunarodnom konkursu Kazališnog epicentra-Zagreb i pozorišta Company of Angels iz Londona. Istoimena drama izvedena je 2018. godine u produkciji Bjelopoljskog pozorišta.
Na konkursu „Ratkovićeve večeri poezije“ osvaja prvu nagradu za knjigu poezije „S glavom u torbi“. Ova zbirka ulazi u širi izbor prsetižne književne nagrade „Biljana Jovanović“.
Jovana Bojović je autor više eseja objavljenih u časopisu Scena, Sterijinog pozorja, Novi Sad.
Od 2016. godine je asistent na predmetu Filmski i televizijski scenario na Fakultetu dramskih umjetnosti na Cetinju.
6,957 total views, 1 views today
