Lejla
Gledam je kako bremenita spava
i sanja budućnost našega deteta
dok se u tim svojim slatkim snoviđenjima
smeši
Ne brinu je munje, gromovi,
nabujala Miljacka
od teškoga dožda
i malaksalo pojanje
ptice drozda,
tamna senka Trebevića u daljini
nit potoci vode
sa Buća Potoka
koji se slivaju ka nama
u dolini
Ona spava i sanja
nafaku stvorenja koje u svom
stomaku nosi
nema ni struje ni vode
samo se mujezin ponekad
na razglasu
oglasi a ja se čudim
kako?
Uz pomoć Boga
verovatno!
Mrak je,
struja konačno na sekund dolazi
a sa televizije neljudi
to iskorišćavaju pa prete novim ratom!
a ja bih tako želeo da spavam
sa njom,
sve da zaboravim
da mi se projektor snova upali
i da gledam kako na 35-milimetarskoj traci
prve korake u zelenoj travi
pravi naše malo
zlato.
6,324 total views, 2 views today
