Dijelovi
Pjesma napisana u toku rezidencijalnog boravka u Sarajevu u julu 2021. godine, u okviru projekta Reading Balkans.
Prevod: Amela Nevaljalović
-1 Bili smo komšije Skoro ista kuća Jeli smo istu pitu Dijelili tepsije Sve dok ti Umjesto kucanja Nisi slomio moja vrata Pitajući me da napustim Kuću u kojoj si jeo Moja kuća je tvoja sada?! Ja sam tvoja sada?! Moja kćerka je tvoja sada?! Da je koristiš i maltretiraš Ispred mojih očiju UZeo si joj djetinjstvo Silom Uzeo si mi život puštajući me da umrem Tjerajući me da gledam Kako siluješ tu devojčicu koja ti je donosila čaj nekoliko dana ranije u toj kući Otišla sam S krvlju mojih kćeri na rukama Otišla sam Gledajući te u oči Nisam se spakovala Nisam htjela nijedno sjećanje sa tog mjesta Bilo mi je dosta Vidjela sam dovoljno Otišla sam Kao i anđeo u meni Otpustila sam to Sakriveno je u toj kući Ne možeš ga vidjeti Ne možeš vidjeti anđele Otišla sam Da bih se vratila po osvetu -2 Sjećam se puzanja uz "Savski most" most je padao, Ado je bio mali da bi prošao kroz to ali je čak i on bio na koljenima puzio za dragi život napuštajući Brčko pokušavajući da dopremo do Gunje Nigdje više nije naš dom Samo smo htjeli nastaviti disati Nisam htjela da Ado umre Nigdje više nije naš dom Čak ni Holandija Nigdje više nije naš dom Sada, mislim da ostajem bez sreće.. -3 Fatima Tukao me do smrti Svake noći Moj hidžab je odgovarao više njemu nego meni Zato što bi prekrio svaki ožiljak na mom tijelu Nisam ga više nosila zbog Boga Ili je on postao moj Bog ? Jer gdje je bio Bog kad sam krvarila na podu naše kuhinje Nosila sam ga Kupila namirnice Napravila mu ručak I onda krvarila opet, na podu naše kuhinje Nisam ga više nosila zbog Boga Ili je on postao moj Bog? Jer gdje je bio Bog kad sam krvarila na podu naše kuhinje Otišla sam, Osvrćući se natrag ne jer sam htjela ostati duže nego jer je to bilo mjesto koje sam nazivala "domom" trideset godina mog života Otišla sam, Osvrćući se natrag ne jer sam htjela ostati duže nego jer sam i dalje tražila Boga Otišla sam I otišla je i moja vjera za mnom Otišla sam da se više nikad ne vratim -4 Odrekla me se Izbacila me Rekla sam joj Jasno i glasno "Nisam odabrala da budem ovakva" dok su mi stvari ispadala kroz prozor sobe Odrekla me se Izbacila me Rekla sam joj Jasno i glasno "Ja sam TVOJE dijete i ti si ta koja mi je rekla da krv nije voda" dok sam skupljala stvari s poda Odrekla me se Izbacila me Rekla sam joj Jasno i glasno "ne možemo uvijek odlučiti koja nas boja definiše" dok sam sakrivala svoju šarenu zastavu ispod majice Odrekla me se Izbacila me Rekla sam joj Jasno i glasno "Naći ću mir koji nisam našla pod tvojim krovom. Zato što sada znam, dom nije uvijek mjesto u kojem si odrastao".
Stub porodice
Prevod: Shkëlzen Maliqi
Ogrbavila sam od uloge gazdarice kuhinje onog nasledjenog trpljenje buke šerpi i raznog posudja kao što trpim i dobacivanja muškaraca na ulici Od nasledja bilo bi bolje kada bih imala deo imovine ali, ne, ne daju mi, jer sam i sama imanje koje se nasledjuje Moju grbaču pritišće i moralni stub pošto čast i sramota porodice zavise od kožnatih usmina ruže mojega medjunožja Trebalo je da imam pravo na deo imanja Ali, ne, ne daju mi jer sam i sama nečije imanje Ogrbavila sam i zbog zidova od stida skrivanja sisa od pogleda muškaraca bojazni da me vide kako volim svoje telo onakvo kakvog mi ga je podarila priroda Trebalo je da imam pravo na deo imanja ali, ne, ne daju mi jer sam i sama nečije imanje Ne podnosim više ulogu stuba porodice Kao osudjenice koja i odevena i gola mora slušati pohotne uzdahe muškaraca kojima moć daje vlast ne alatka što im visi medju nogama Svaki dan me ubija to što sam stub porodice Otac me i nije voleo jednako kao brata zato nemam ništa od imanja pa sada svako veče moram leći u postelju pored ličnog siledžije Ni kod muža ne gine mi uloga stuba porodice promenio se samo vlasnik prethodni me je predao novom moja je dužnost da im operem i obelim gaće i obraze… gaće… obraze… gaće… Ja bih inače porodični stub ofarbala šarenim bojama Kada su mi spominjali brak mislili su na muža nipošto ženu jer je to za njih nešto nezamislivo Stub porodice koja m je ničice padala pred noge nije im vredjala osećanja Jer “muž nikada ne plače” muž… ubija Ni muškarac doduše ne stupa u brak sa muškarcem ali se homoseksualnost prikriva samo je za ženu normalno da bude zatočenica u kući “Kćeri moja drži se besprekorno uloge porodičnog stuba samo pazi kad kupuješ uloške u samoposluzi reci im neka ih zamotaju u novine ne sramoti nas pred ljudima koji su došli na sunećenja tvoga brata” Zašto treba da sam poslušna kada mi policajac kaže “Nije velika stvar što ti na ulici dovikuju ‘Hej, Lutkice!’” Ali i ako ti kažu nemoj vrištatiti ti samo nastavi nemoj prestati mnogo smo boli otplakali stisnutih zuba i šta smo time dobile? Da čekamo kada se njemu digne i dozvoli ti da odeš tamo gde ti se ide
Stara kuća koja te progoni
Prevod: Đorđe Božović
Nije kuća baš samo komad betona U kući u kojoj si ti prebrojala svaku ciglu, već dok si došla do desete, nije više bilo mesta za tebe Kuća u kojoj si prebrojala svaku ciglu nije tvoja, iako samo ti znaš tačan broj stepenica do drugog sprata Kući u kojoj si prebrojala svaku ciglu i gde si datume prvih menstruacija krvlju ispisala, ne pamtiš samo zašto si joj i crepove na krovu prebrojala kuća, kojoj si prebrojala svaku ciglu nije nužno tvoja kuća jer je onome čija reč se tu sluša obezbeđeno da te drži otrgnutu od nje i emotivno i materijalno Kući u kojoj si prebrojala svaku ciglu ne sećaš se prvih koraka koje si napravila na njenom temelju Kuća u kojoj si prebrojala svaku ciglu ne seća te na odelo koje ti je nakapala vlagom stara lamperija iako je to bilo odelo za prvi dan škole Kući u kojoj si prebrojala svaku ciglu ne pamtiš ni zvuke šamara koje si dobijala unutar njenih zidova jer se već naučila i ona da svaku generaciju žena koje odrastaju u toj kući gleda potčinjene nemoćne da toj kući izgovore pravo ime “Sve žene pre tebe”, kaže ona, “brojale su mi cigle jednu po jednu, dok su polako ustajale da postave sto mužu koji ih je okrvario. Ali nijedna još nije poželela da te cigle učini svojima.” I kuća se “predala”, iako je istorije tvoje prabake, bake, mame, sestre, kao i tvoju, ispisala u svojim ciglama E, kuća u kojoj si prebrojala svaku ciglu odlučila je spontano da se uruši jer ne može više da bude samo imovina muškaraca koji joj vrednost i ne znaju Čak i kuća sa tim što ima, sama se bori a ti, šta ti čekaš, ženo?
Šta reći mlađoj sestri koju prate kola sa zatamnjenim staklima?
Prevod: Đorđe Božović
O, sa koliko nade mi se obraća počinje da priča kako joj se ide u školu, ali ne želi da ide Adelina, kola sa tamnim staklima me prate sve od škole do stanice šta da radim? Već dvaput sam molila nepoznate ljude da idem sa njima do autobuske stanice jer ti znaš da se ja sva ukipim možda i on koji me prati to zna šta da radim, Adelina? Tako jako mi zalupa srce kad ga vidim kako usporava autom da bi se sinhronizovao s mojim koracima oduzmem se od straha, Adelina! Sad se i ranije smračava a mraka se plašim još i više šta ako otvorim oči u tom autu, i niko ne može da me vidi spolja zbog zatamnjenih stakala ja želim da nastavim da idem u školu, Adelina. Čula sam i druge devojke iz razreda kako pričaju o kolima s tamnim staklima možda ja nisam jedina koju prati; da li da se skupimo sve i pozovemo policiju, Adelina? Šta bi mogao on da želi? Zar treba ja da mislim sve vreme o nekome za koga ne znam ni kako izgleda? Da li je dobro rešenje pozvati policiju, Adelina? Njima treba sto godina da dođu a ako on sazna da sam ih zvala ko zna šta će sledeći put uraditi A ja želim da idem bez straha u školu, Adelina! A ja se plašim da me drugi put sestra, koja me zove pošto je preživela sve moguće scenarije u mojoj glavi Ja se plašim da me drugi put moja mlađa sestra neće uopšte pozvati Adelina.
Kontrapitanje
Prevod: Đorđe Božović
Ne kaže se “ubij me” biću koje ne izdaje dozvole za ubistva ne mogu da govore iz groba one od kojih nisi dobila dozvolu da budeš njihov glas ti ne opisuješ svaki metak, gvozdenu cev ili nož koji su uzimali živote ženama da bi ih opravdala! Ne kaže se “ubij me” nekome ko ne daje dozvole za ubistva Jer to neće zaustaviti ni tvoje pljuvanje u lice ni tvoje kletve ni tvoj vrisak ti ne opisuješ cev koja je slomila vrat Sabili i onda kažeš “ubij me” jer ne kaže se “ubij me” onome koji ne daje dozvole za ubistva tvom pokliču ne pridružuje se ona što te sluša dok je sopstveni muž sprema za bolnicu Ne kaže se “ubij me” biću koje ne izdaje dozvole za ubistva ne pridružuju se tvom pokliču ni one koje su i “samo jedan šamar” pretrpele jer ne poziva se, bre, na predaju Ne kaže se “ubij me” biću koje ne daje dozvole za ubistva jer i ona što te u bolovima sluša čeka da joj se kaže kako da preživi ne kako da se preda jer ne kaže se “ubij me” biću koje ne daje dozvole za ubistva dok si bila u njihovim cipelama ni tebe niko nije savetovao da se predaš stvarno, baš bih ti patetično zvučala ako bi me i u najvećim bolovima čuo kako kažem “ubij me”, to treba reći mužu koji hoće da te ubije ne kaže se “ubij me” biću koje ne daje dozvole za ubistva.
–
Prevod: Đorđe Božović
Raširi noge otvori se ne pita te niko hoćeš li ili nećeš Raširi noge otvori se da ih otvorim, da ih raširim? ne pita te niko izbaci ga porodi se više kao kad vojnik prima naređenja od komandanta tako se odlučuje o mojoj budućnosti neko drugi daje naređenja o mom telu Ja ga nisam htela ni kad mi je ušlo ni kad mi je izlazilo nisam htela to dete* ni onaj koji ga je posadio u mene ne želi ga više nije hteo devojčicu ja ga nisam želela, nisam htela dete on ga ne želi, nije hteo devojčicu ja ga nisam želela, nisam htela dete gde ga nisam istrgala! nego sam sela i odmarala. Neću ga, more! Neću ga, jer ga nisam želela ni kada je ušlo u mene, niti kada je iz mene izašlo “uuuuuuh, koliko puta će još ulaziti i izlaziti dok ne bude dečak”.
Patrijarhalna trauma
Prevod: Đorđe Božović
- Koliko vas je dece u porodici? - Četiri. - Devojčice ili dečaci? - Devojčice. - Daće bog da vas obraduje i jednim bratom. - Koliko vas je dece u porodici? - Četiri. - Devojčice ili dečaci? - Devojčice. - Daće bog da vas obraduje i jednim bratom. - Koliko vas je dece u porodici? - Četiri. - Devojčice ili dečaci? - Devojčice. - Daće bog da vas obraduje i jednim bratom. - Koliko vas je dece u porodici? - Četiri. - Devojčice ili dečaci? - Devojčice. - Daće bog da vas mama obraduje i jednim bratom. - Koliko vas je dece u porodici? - Četiri. - Devojčice ili dečaci? - Devojčice. - Daće bog da vam mama rodi i jednog brata. - Daće bog da vam mama rodi i jednog brata. - Daće bog da vam mama rodi i jednog brata. - Daće bog da vam mama rodi i jednog brata. - I jednog brata. - I jednog brata. - I jednog brata. - Brata. - Brata. - Brata. - Brata…. - Više nego strine, tetke, bliži i dalji rođaci, stričevi, ujaci, tečinog teče nećaci, one nepoznate žene u autobusu, ni moji roditelji toga brata nisu žurili da naprave. - Kako učine da se osetiš kao “ništa” samo zato što nemaš brata. - Kako im je mozak ispran, bili muškarci ili žene. - Kako mogu tako stvari kao nožem da dele - A meni, vraćaju mi stare traume kada puste sve te balone “It’s a boyyyyy” - A muž, kada vidi plavu boju, oči mu zasuze i žena se obraduje jer je više neće zapitkivati raduje se i jer je neće vratiti njenom ocu pošto joj muškarac u kući upućuje hladne poglede nju po hodžama i po lekarima maltretiraju ali muža ne kontrolišu jer u njegov magični napitak ne sumnjaju - Ja sa tom ženom saosećam jer ti koji imaš vlast, lako ćeš sebi pomoći a njoj, kako joj u glavu utuviti da nije došla na ovaj svet samo da bi nosila decu kako joj objasniti da više ni sekunde jedne ne treba da razmišlja kako tebi da rodi dete - More ti, jesi li siguran da će ti sin kad poraste postati muškarac ili žena?! ili će možda hteti da se venča s drugim muškarcem? da ti još jednog muškarca dovede u kuću onda ćeš odmah da se hvataš za pištolj! Ali ne zato što si se radovao! Već zato što su ti sve projekcije pred očima pale u vodu Zato što za naslednika nisi odredio ćerku!
I hate them giggling
I hate them giggling when they approach you and giggle with each other after you leave I hate them giggling when they sexually harass you and giggle with each other after you leave I hate them giggling when they tell you, you're pretty and giggle with each other about how that is not the truth I hate them giggling when they ask the waiter to join them just because she is a girl and giggle with each other after she leaves I hate them giggling because it reminds me of bullying they have a pattern they all do it the same way I hate them giggling men ugh
4,024 total views, 4 views today
