Adelina Tërshani: osam pjesama

Adelina Tërshani. Foto: Jazzbina.

Dijelovi

Pjesma napisana u toku rezidencijalnog boravka u Sarajevu u julu 2021. godine, u okviru projekta Reading Balkans.

Prevod: Amela Nevaljalović

 -1
 Bili smo komšije
 Skoro ista kuća
 Jeli smo istu pitu
 Dijelili tepsije
 Sve dok ti
 Umjesto kucanja
 Nisi slomio moja vrata 
 Pitajući me da napustim
 Kuću u kojoj si jeo
 Moja kuća je tvoja sada?!
 Ja sam tvoja sada?!
 Moja kćerka je tvoja sada?!
 Da je koristiš i maltretiraš
 Ispred mojih očiju
 UZeo si joj djetinjstvo
 Silom
 Uzeo si mi život puštajući me da umrem
 Tjerajući me da gledam
 Kako siluješ tu devojčicu koja ti je donosila čaj nekoliko dana ranije u toj kući 
  
 Otišla sam
 S krvlju mojih kćeri na rukama
 Otišla sam
 Gledajući te u oči 
 Nisam se spakovala
 Nisam htjela nijedno sjećanje sa tog mjesta
 Bilo mi je dosta
 Vidjela sam dovoljno
 Otišla sam
 Kao i anđeo u meni
 Otpustila sam to
 Sakriveno je u toj kući
 Ne možeš ga vidjeti
 Ne možeš vidjeti anđele
 Otišla sam
 Da bih se vratila po osvetu 
  
 -2
 Sjećam se puzanja uz "Savski most"
 most je padao, 
 Ado je bio mali da bi prošao kroz to
 ali je čak i on
 bio na koljenima
 puzio za dragi život
 napuštajući Brčko
 pokušavajući da dopremo do Gunje
 Nigdje više nije naš dom
 Samo smo htjeli nastaviti disati
 Nisam htjela da Ado umre
 Nigdje više nije naš dom
 Čak ni Holandija
 Nigdje više nije naš dom
 Sada, mislim da ostajem bez sreće..
  
  
 -3
 Fatima
 Tukao me do smrti
 Svake noći
 Moj hidžab je odgovarao više njemu
 nego meni
 Zato što bi prekrio svaki ožiljak na mom tijelu
 Nisam ga više nosila zbog Boga
 Ili je on postao moj Bog ?
 Jer gdje je bio Bog kad sam krvarila na podu naše kuhinje
 Nosila sam ga
 Kupila namirnice
 Napravila mu ručak
 I onda krvarila opet, na podu naše kuhinje
 Nisam ga više nosila zbog Boga
 Ili je on postao moj Bog?
 Jer gdje je bio Bog kad sam krvarila na podu naše kuhinje 
  
 Otišla sam,
 Osvrćući se natrag
 ne jer sam htjela ostati duže
 nego jer je to bilo mjesto koje sam nazivala "domom" trideset godina mog života
 Otišla sam,
 Osvrćući se natrag
 ne jer sam htjela ostati duže
 nego jer sam i dalje tražila Boga
 Otišla sam
 I otišla je i moja vjera za mnom
 Otišla sam
 da se više nikad ne vratim 
  
 -4
 Odrekla me se
 Izbacila me
 Rekla sam joj
 Jasno i glasno
 "Nisam odabrala da budem ovakva"
 dok su mi stvari ispadala kroz prozor sobe
 Odrekla me se
 Izbacila me
 Rekla sam joj
 Jasno i glasno
 "Ja sam TVOJE dijete i ti si ta koja mi je rekla da krv nije voda"
 dok sam skupljala stvari s poda
 Odrekla me se
 Izbacila me
 Rekla sam joj
 Jasno i glasno
 "ne možemo uvijek odlučiti koja nas boja definiše"
 dok sam sakrivala svoju šarenu zastavu ispod majice
 Odrekla me se
 Izbacila me
 Rekla sam joj
 Jasno i glasno
 "Naći ću mir koji nisam našla pod tvojim krovom. Zato što sada znam, dom nije uvijek mjesto u kojem si odrastao".
 

Stub porodice

Prevod: Shkëlzen Maliqi

 Ogrbavila sam od uloge gazdarice kuhinje
 onog nasledjenog trpljenje buke šerpi i raznog posudja
 kao što trpim i dobacivanja muškaraca na ulici
 Od nasledja bilo bi bolje kada bih imala deo imovine
 ali, ne, ne daju mi, jer sam i sama imanje koje se nasledjuje
 Moju grbaču pritišće i moralni stub
 pošto čast i sramota porodice zavise
 od kožnatih usmina ruže mojega medjunožja
 Trebalo je da imam pravo na deo imanja
 Ali, ne, ne daju mi jer sam i sama nečije imanje
 Ogrbavila sam i zbog zidova od stida
  
 skrivanja sisa od pogleda muškaraca
 bojazni da me vide kako volim svoje telo
 onakvo kakvog mi ga je podarila priroda
 Trebalo je da imam pravo na deo imanja
 ali, ne, ne daju mi jer sam i sama nečije imanje
 Ne podnosim više ulogu stuba porodice
 Kao osudjenice koja i odevena i gola
 mora slušati pohotne uzdahe muškaraca
 kojima moć daje vlast ne alatka što im visi medju nogama
 Svaki dan me ubija to što sam stub porodice
 Otac me i nije voleo jednako kao brata
 zato nemam ništa od imanja
 pa sada svako veče moram leći u postelju
 pored ličnog siledžije
 Ni kod muža ne gine mi uloga stuba porodice
 promenio se samo vlasnik prethodni me je predao novom
 moja je dužnost da im operem i obelim gaće i obraze…
 gaće… obraze… gaće…
 Ja bih inače porodični stub ofarbala šarenim bojama
 Kada su mi spominjali brak mislili su na muža
 nipošto ženu jer je to za njih nešto nezamislivo
 Stub porodice koja m je ničice padala pred noge
 nije im vredjala osećanja
 Jer “muž nikada ne plače”
 muž… ubija
 Ni muškarac doduše ne stupa u brak sa muškarcem
 ali se homoseksualnost prikriva
 samo je za ženu normalno da bude zatočenica u kući
  
 “Kćeri moja drži se besprekorno uloge porodičnog stuba
 samo pazi kad kupuješ uloške u samoposluzi
 reci im neka ih zamotaju u novine
 ne sramoti nas pred ljudima koji su došli na sunećenja tvoga brata”
 Zašto treba da sam poslušna kada mi policajac kaže
 “Nije velika stvar što ti na ulici dovikuju ‘Hej, Lutkice!’”
 Ali i ako ti kažu nemoj vrištatiti
 ti samo nastavi nemoj prestati
 mnogo smo boli otplakali stisnutih zuba
 i šta smo time dobile?
 Da čekamo kada se njemu digne i dozvoli ti da odeš
 tamo gde ti se ide 

Stara kuća koja te progoni

Prevod: Đorđe Božović

Nije kuća baš samo komad betona
 U kući u kojoj si ti prebrojala svaku ciglu,
 već dok si došla do desete, nije više bilo mesta za tebe
  
 Kuća u kojoj si prebrojala svaku ciglu
 nije tvoja, iako samo ti znaš tačan broj stepenica do drugog sprata
  
 Kući u kojoj si prebrojala svaku ciglu
 i gde si datume prvih menstruacija krvlju ispisala,
 ne pamtiš samo zašto si joj i crepove na krovu prebrojala
  
 kuća, kojoj si prebrojala svaku ciglu
 nije nužno tvoja kuća
 jer je onome čija reč se tu sluša
 obezbeđeno da te drži otrgnutu od nje i emotivno i materijalno
  
 Kući u kojoj si prebrojala svaku ciglu
 ne sećaš se prvih koraka koje si napravila na njenom temelju
  
 Kuća u kojoj si prebrojala svaku ciglu
 ne seća te na odelo koje ti je nakapala vlagom stara lamperija
 iako je to bilo odelo za prvi dan škole
  
 Kući u kojoj si prebrojala svaku ciglu
 ne pamtiš ni zvuke šamara koje si dobijala unutar njenih zidova
 jer se već naučila i ona
 da svaku generaciju žena koje odrastaju u toj kući
 gleda potčinjene
 nemoćne da toj kući izgovore pravo ime
  
 “Sve žene pre tebe”, kaže ona, “brojale su mi cigle jednu po jednu, dok su polako ustajale
 da postave sto mužu koji ih je okrvario. Ali nijedna još nije poželela da te cigle učini svojima.”
  
 I kuća se “predala”,
 iako je istorije tvoje prabake, bake, mame, sestre, kao i tvoju, ispisala u svojim ciglama
  
 E, kuća u kojoj si prebrojala svaku ciglu
 odlučila je spontano da se uruši
 jer ne može više da bude samo imovina muškaraca koji joj vrednost i ne znaju
  
 Čak i kuća
 sa tim što ima, sama se bori
 a ti, šta ti čekaš, ženo? 

Šta reći mlađoj sestri koju prate kola sa zatamnjenim staklima?

Prevod: Đorđe Božović

 O, sa koliko nade mi se obraća
 počinje da priča kako joj se ide u školu, ali ne želi da ide
  
 Adelina, kola sa tamnim staklima me prate sve od škole do stanice
 šta da radim?
  
 Već dvaput sam molila nepoznate ljude da idem sa njima do autobuske stanice
 jer ti znaš da se ja sva ukipim
 možda i on koji me prati to zna
 šta da radim, Adelina?
  
 Tako jako mi zalupa srce
 kad ga vidim kako usporava autom da bi se sinhronizovao s mojim koracima
 oduzmem se od straha, Adelina!
  
 Sad se i ranije smračava
 a mraka se plašim još i više
 šta ako otvorim oči u tom autu, i niko ne može da me vidi spolja
 zbog zatamnjenih stakala
  ja želim da nastavim da idem u školu, Adelina.

 Čula sam i druge devojke iz razreda kako pričaju o kolima s tamnim staklima
 možda ja nisam jedina koju prati;
 da li da se skupimo sve i pozovemo policiju, Adelina?
  
 Šta bi mogao on da želi?
 Zar treba ja da mislim sve vreme o nekome za koga ne znam ni kako izgleda?
 Da li je dobro rešenje pozvati policiju, Adelina?
 Njima treba sto godina da dođu
 a ako on sazna da sam ih zvala
 ko zna šta će sledeći put uraditi
 A ja želim da idem bez straha u školu, Adelina!
  
 A ja se plašim da me drugi put
 sestra, koja me zove pošto je preživela
 sve moguće scenarije u mojoj glavi
 Ja se plašim da me drugi put
 moja mlađa sestra
 neće uopšte pozvati
 Adelina. 

Kontrapitanje

Prevod: Đorđe Božović

Ne kaže se “ubij me” biću koje ne izdaje dozvole za ubistva
 ne mogu da govore iz groba one od kojih nisi dobila dozvolu da budeš njihov glas
 ti ne opisuješ svaki metak, gvozdenu cev ili nož koji su uzimali živote ženama
 da bi ih opravdala!
  
 Ne kaže se “ubij me” nekome ko ne daje dozvole za ubistva
 Jer to neće zaustaviti ni tvoje pljuvanje u lice
 ni tvoje kletve
 ni tvoj vrisak
 ti ne opisuješ cev koja je slomila vrat Sabili
 i onda kažeš “ubij me”
 jer ne kaže se “ubij me” onome koji ne daje dozvole za ubistva
 tvom pokliču ne pridružuje se
 ona što te sluša dok je sopstveni muž sprema za bolnicu
  
 Ne kaže se “ubij me” biću koje ne izdaje dozvole za ubistva
 ne pridružuju se tvom pokliču ni one koje su i “samo jedan šamar” pretrpele
 jer ne poziva se, bre, na predaju
  
 Ne kaže se “ubij me” biću koje ne daje dozvole za ubistva
 jer i ona što te u bolovima sluša čeka da joj se kaže kako da preživi
 ne kako da se preda
 jer ne kaže se “ubij me” biću koje ne daje dozvole za ubistva
  
 dok si bila u njihovim cipelama
 ni tebe niko nije savetovao da se predaš
 stvarno, baš bih ti patetično zvučala
 ako bi me i u najvećim bolovima
 čuo kako kažem “ubij me”, to treba reći mužu koji hoće da te ubije
  
 ne kaže se “ubij me” biću koje ne daje dozvole za ubistva. 

Prevod: Đorđe Božović

 Raširi noge
 otvori se
 ne pita te niko hoćeš li ili nećeš
 Raširi noge
 otvori se
 da ih otvorim, da ih raširim?
 ne pita te niko
 izbaci ga
 porodi se više
  
 kao kad vojnik prima naređenja od komandanta
 tako se odlučuje o mojoj budućnosti
 neko drugi daje naređenja o mom telu
  
 Ja ga nisam htela ni kad mi je ušlo
 ni kad mi je izlazilo
 nisam htela to dete*
 ni onaj koji ga je posadio u mene ne želi ga više
 nije hteo devojčicu
 ja ga nisam želela, nisam htela dete
 on ga ne želi, nije hteo devojčicu
 ja ga nisam želela, nisam htela dete
 gde ga nisam istrgala!
 nego sam sela i odmarala.
  
 Neću ga, more! Neću ga, jer ga nisam želela ni kada je ušlo u mene, niti kada je iz mene izašlo
 “uuuuuuh, koliko puta će još ulaziti i izlaziti dok ne bude dečak”. 

Patrijarhalna trauma

Prevod: Đorđe Božović

 - Koliko vas je dece u porodici?
 - Četiri.
 - Devojčice ili dečaci?
 - Devojčice.
 - Daće bog da vas obraduje i jednim bratom.
 - Koliko vas je dece u porodici?
 - Četiri.
 - Devojčice ili dečaci?
 - Devojčice.
 - Daće bog da vas obraduje i jednim bratom.
 - Koliko vas je dece u porodici?
 - Četiri.
 - Devojčice ili dečaci?
 - Devojčice.
 - Daće bog da vas obraduje i jednim bratom.
 - Koliko vas je dece u porodici?
 - Četiri.
 - Devojčice ili dečaci?
 - Devojčice.
 - Daće bog da vas mama obraduje i jednim bratom.
 - Koliko vas je dece u porodici?
 - Četiri.
 - Devojčice ili dečaci?
 - Devojčice.
 - Daće bog da vam mama rodi i jednog brata.
 - Daće bog da vam mama rodi i jednog brata.
 - Daće bog da vam mama rodi i jednog brata.
 - Daće bog da vam mama rodi i jednog brata.
 - I jednog brata.
 - I jednog brata.
 - I jednog brata.
 - Brata.
 - Brata.
 - Brata.
 - Brata….
 - Više nego strine, tetke, bliži i dalji rođaci, stričevi, ujaci, tečinog teče nećaci, one nepoznate žene u autobusu,
 ni moji roditelji toga brata nisu žurili da naprave.
 - Kako učine da se osetiš kao “ništa”
 samo zato što nemaš brata.
 - Kako im je mozak ispran,
 bili muškarci ili žene.
 - Kako mogu tako stvari kao nožem da dele
 - A meni, vraćaju mi stare traume
 kada puste sve te balone
 “It’s a boyyyyy”
 - A muž, kada vidi plavu boju,
 oči mu zasuze
 i žena se obraduje
 jer je više neće zapitkivati
 raduje se i jer je neće vratiti njenom ocu
 pošto joj muškarac u kući upućuje hladne poglede
 nju po hodžama i po lekarima maltretiraju
 ali muža ne kontrolišu
 jer u njegov magični napitak ne sumnjaju
 - Ja sa tom ženom saosećam
 jer ti koji imaš vlast, lako ćeš sebi pomoći
 a njoj, kako joj u glavu utuviti
 da nije došla na ovaj svet samo da bi nosila decu
 kako joj objasniti
 da više ni sekunde jedne ne treba da razmišlja
 kako tebi da rodi dete
 - More ti,
 jesi li siguran da će ti sin kad poraste postati muškarac ili žena?!
 ili će možda hteti da se venča s drugim muškarcem?
 da ti još jednog muškarca dovede u kuću
 onda ćeš odmah da se hvataš za pištolj!
 Ali ne zato što si se radovao!
 Već zato što su ti sve projekcije pred očima pale u vodu
 Zato što za naslednika
 nisi odredio ćerku! 

I hate them giggling

  I hate them giggling
 when they approach you
 and giggle with each other after you leave
  
 I hate them giggling 
 when they sexually harass you
 and giggle with each other after you leave
  
 I hate them giggling 
 when they tell you, you're pretty 
 and giggle with each other about how that is not the truth
  
 I hate them giggling 
 when they ask the waiter to join them
 just because she is a girl 
 and giggle with each other after she leaves
  
 I hate them giggling 
 because it reminds me of bullying 
 they have a pattern   
 they all do it the same way
 I hate them giggling 
 men
 ugh 

Creative Europe

 582 total views,  7 views today

Komentariši