DOMA
Vratio bih se doma
gde moj otac sedi
sam i razmišlja
u mirisu memle,
mota duvan u Igline papire
i stavlja ga u muštiklu boje zemlje.
Ćutao bih sa njim.
Čekali bi majku
da dođe iz Kosovske Mitrovice
pa bi onda smušena usta otvorili
i sa njom o
bilo čemu porazgovarali,
malo joj se možda dodvorili,
pravili joj ćef…
O nečemu bi već prozborili.
Ispred te kuće,
tačno tamo gde je prozor moje
spavaće sobe
ima puno zelenila, cveća, višanja i trešanja.
S listova kaplje voda
i udara u beton
dubeći dupku
minimalnu.
Vratio bih se doma
da u potpunoj tišini
vojvođanske ravnice
posmatram lišće, cveće, trešnje i drveće,
slušam kapi koje sa
cvetova kaplju
dok otac i ja čekamo
majku.
6,173 total views, 2 views today
