Čovjek za sobom ostavi trag. Neko parfem, neko otrov. Neko, sretan, ostade da visi, dašak vjetra iznad dragog kreveta. Neko je smeđa rupa, slična onoj kad igramo klikera. A neko baš kliker. Staklenac. A iza njega, u oblaku unosnih floskula, na mokroj i vlažnoj zemljici, ostade tek masan, sluzav trag. Duplo ništa.
Goran Sarić
2,431 total views, 3 views today
