Dragoljub Stanković
Poslanice
Sumatra 2015
Sad smo bezbrižni, teški, nežni
sve je završeno,
planovi ostvareni,
pokolji počinjeni,
oči u oči sa mrtvima,
zatrpani, zaleđeni, snežni.
Pomislimo: kako su pune grobnice
pregalaca generala
i kako pravda ne može stići
do Kasapinove žene, do Urala.
Rastuži li nas kakav krvavi lik
užasa odjek, dečji osmeh, krik
što ga izgubismo, u života zore cik
znamo da umesto njega
tu je tišina
i duše praznina.
Beskrajnim mirom ubica
crvene oči
ko iz zavičaja trešnje,
kosti su korali
mora stida,
muke što uvija u tuđini
sopstvene zemlje,
sve tešnje.
Probudimo se noću
u snu žrtve i kao da ničega
nije bilo
nasmešimo se
suzom k’o zapetim lukom
u Mesečev sjaj, poletimo,
u krilo, u perje,
u jastuk detinjstva
i pomilujemo zajedničke godine
blago, rukom.
*
Ne ništa nas neće spasiti
ništa ne može da spere tu krv
srca naša neće nikada više biti
sretna nikada nikada nikada
jer drugi to neće biti
jer drugi nisu imali priliku
da budu
sretni tužni zaneseni
zato nećemo ni mi
koji smo ostali
posle ove sramote
što nebo dotiče.
Oda slabosti
Treba gajiti svoju slabost
negovati je
samo ona ima budućnost
samo ona može da se razvija
menja ljubopitljiva
spremna na opasnost
rizik
ona otvara novo
neviđeno
kao dete žena.
Jakost je mrtvilo
uplašeno za sebe
histerično
stvrdnuto suvo kao leš
ko je jak oslabiće
krt puca
idol lutka od slame
strašilo
ko je slab ojačaće
mekan kao poljubac
dodir ljubavnika.
Slabost svuda nalazi puta
kao voda
jakost se lomi u samoljublju
jakost sve zna
a prezire sebe i svet
slabost ništa ne zna
voli svet prepušta mu se
slabost nevidljiva vlada
jakost se hvali
na kraju
ostaje slabo
a ne jako.
Ja pevam slabima
da slabost od svega oslobađa
kao more u kom obnavlja se sve
ali i nestaje
slabost se ne gordi
grli se i predaje.
Ne stidite se slabosti
govorite o njoj
ali bez računa i sujete
sa čuđenjem i divljenjem
jer sve postoji samo zbog nje.
Ljubite svoju slabost
u mislima i na delu
nežnost je primenjena slabost
jedina forma
dostojna čoveka
saosećajnost najviša
vrlina.
Pohvala gladi
Glad je moja drugarica
intimna
cveta u utrobi
grana lista udovima
izbija na teme.
Glad je poslednje utočište
vertikala zadovoljstvo
ispunjenost
orjentir u svemiru.
Glad ne greši
sitost je opsena
prevara izuzetak
glad je pravilo
istina i put
uvek treba biti gladan
samo tako može se živeti.
Glad je jedini pravi
pogled na svet
ljudi su oduvek bili gladni
tako i treba da bude
biljke i životinje umetnici su u gladovanju
svet je konstantna glad.
Danas je glad uspeh
svi žele da je zatome
ponište zatrpaju.
Ko uživa u gladi
na vratima je prosvetljenja.
Ja jesam svoja glad
ona me krepi
govori šta treba
da radim
oslobađa demona
viškova ideja slika
taštine.
Kada je nema izgubljen sam.
Podiže me ujutru lakog
i nežno polaže u krevet
uveče
programira snove
izoštrava čula um
pravi distancu od dreke
sveta.
Glad oblikuje moje telo
čini ga gipkim
ojačava učvršćuje
ljušti kao kupus
ostaje samo srž
ono potrebno.
Glad je kao ljubavnica
ne traži ništa
a daje
začini koru hleba
štedi vreme i novac
osamostaljuje
otvara nove prostore
neštedimice
čuva od prekih reakcija
podiže sa zemlje
uči lebdenju
odvaja od majke
prvobitne.
Glad suočava sa smrću
utešno
određuje meru čoveka
povlači granicu prema nevidljivom.
Teško je preneti nauk o gladi.
(pjesme iz novog rukopisa)
Biografija
Dragoljub Stanković rođen je u Jagodini (Srbija) 1971. godine.
Pjesnik, prozaist, kolumnist, kritičar, intervjuer, urednik, feljtonist, moderator književnih tribina.
Bio je stalni saradnik Internet portаla E-novine, gde je pisao kolumne, kritiku, satiru, polemičke tekstove, radio intervjue, izbore iz poezije, itd ( http://www.e-novine.com/author/dragoljub-stankovic ). Bio je urednik u izdavačkoj kući “Levo krilo”.
Radio je intervjue za Književnu reč (2002), Književni magazin (2003/4).
Pisao je kritiku poezije u kulturnim dodаcimа BETON (http://www.elektrobeton.net) i “Knjigа Dаnаs” dnevnog listа “Dаnаs”, u književnoj periodici, kаo i zа Treći progrаm Rаdio Beogrаdа. Polemičke tekstove objаvljivаo i nа portаlu “Male novine” (http://www.malenovine.com/?tag=dragoljub-stankovic).
Živi u Beogradu.
Objavio tri knjige poezije:
“Pesme jednog dana” (Književna opština Vršac, 2005),
“Barka tela” (Književna opština Vršac, 2010) i
“S onu stranu noći” (Levo krilo, 2014).
Trenutno mu je u štampi roman “Beogradski kiklop”.
Urednik je Zbornika o pjesništvu Ibrahima Hadžića “Boja okoline” (CZK Rožaje, NB Novi Pazar, 2012).
8,940 total views, 8 views today
