Goran Samardžić: “Lom”
1.
Moli se bolnički sprat
na pravoslavnom, katoličkom
i muslimanskom jeziku.
I na hebrejskom.
Da je svet bolnica
niko ne bi ratovao.
Samo bi se hrabrili.
2.
U ovoj betonskoj kocki
sa hiljadu kreveta
priziva se majka.
Posebno noću
kad bolovi zauzmu komande.
Ni manje ni vi{e već majka,
pa je i ja prizivam.
Lepo je majkovati
i gurati se u krilo
puno vate
i carskog reza.
Vraćati se nazad
u vaginu.
Kud me majko istisnu u svet
fiksatora i gipsa?
Tanjira gde me čeka uvela viršla
s govancem senfa na rubu.
Neću da jedem,
da dišem, da, da da. . .
Al ko me pita?
Na ovu lađu od kreveta
s nategnutom plahtom
čekaju drugi.
Oni koji ne znaju
šta im se sprema.
4.
Preko puta već sedmi dan
leži i ćuti neupadljiv čovek
svilaste duše prozvan
hrkavac.
Dugogodišnji
smerni konobar
hotela Evropa.
Mnoge smo sate
proveli budni
bez njegove krivice.
Ljuti, zakocenuti, il donekle tužni.
Svako iz svog razloga.
On je među nama najlakši slučaj.
Meniskus.
Dok su ga
presvačile seste
progovorili su umesto njega
ožiljci.
Malo je reći strašni.
Žuč, sad bezazlena livada
oko koje smo se otimali
njegova je pozornica.
Po kvadratu zemlje jedan mrtav
Ili ranjen čovek.
Sa svoje strane voljen,
s druge omrznut.
Sreća pa Zemlja
nije stolnjak da se dere.
Bila bi u fronclama.
7.
Policija oooo policija!
Milicijooo!
Dovikuje nana
s proplanka svog mozga
ispod kog se
u toku veka
menjaju uniforme
ko karte u špilu.
Nana brka ratove i ne zna
da je vezana za svoje dobro.
Slomljenog kuka
hoće u katun
da se napeva
i nadiše.
Gradska bolnica
za nju je zatvor.
Osoblje straža.
Priključena je na svašta
što prvi put
pojmi u životu.
Čula za smrt
al ne ovakvu,
pod spravama za mučenje.
Doktoooree jebo te tvoj babo u guz’cu!
Braćo ustajte iz mezara oooojjjooj!
spavate a dušman hoće da me otruje,
ćeri moje mile, sinovi, Majdo druuugooo
đe ste!?
Nanu hrane preko vena.
Ne vidi se, al’ se čuje.
Hodnik joj je grlo.
Mnoge je mržnje
navukla
u okviru struke.
Ima devojački, dalekometni glas
što reže staklo.
Iz doba je kad se u varoši
navijao sat
a telefon težio po kilo.
Usisivač, mašina za veš, frižider
zastali na putu u brdo.
Godine im trebaju da dođu.
Nana za sto godina života
čija sve. . .
11.
Neki snimaju filmove
ja tetivu i kosti.
Magnetna rezonanca.
Skoro pa muzički pojam.
Imate li šta metalno?
Samo burmu.
Skinite je molim vas.
Evo trudim se al neće.
Ovo je druga burma
koju skidam u životu.
Uz pomoć sapuna i vode.
Prva od žutog
druga od belog zlata.
Neće moj prst da se odvoji od moje burme.
Naviko se.
Trinaest godina je taman
da uraste u tebe.
S njom se briješ
kupaš
spavaš
i da ne nabrajam. . .
Zamišljam kako satarom fikarim prst
s burmom
i bacam ga u korpu.
Krv šiklja po tehničaru
u olovnoj kecelji.
E jebiga kad si navalio
eto ti.
U tubi kosmičke kapsule
na miru plačem.
Suze teku kroz bore
u uši.
Niz vrat.
Neću burmu više vraćati.
Sahraniću je
u kutijicu postavljenu plišom
da mirno počiva.
Ovo mi je druga kutija
u koju zaklapam brak.
Propadne brak
al navale uspomene.
Ono kad mi u zlatari obližeš prst
i namakneš mu burmu.
Salahudin zvani Hule se beči.
Vlaška posla.
Proveli tri grozna dana u rovu
pod zastavom ljiljana.
On branio nakit, a ja usput i njega.
Sačekamo da ti u plemenitom metalu
nareže moje ime u kurzivu
i okači na vrat.
Hoćeš svugde da me nosiš
i ne skidaš.
Da si nečija.
Gladni smo dokaza ljubavi.
Nikako da se zasitimo.
E sad smo ih se preždrali.
Dolepša golub pismono{a iz davnine
s beočugom na ružičastoj nozi
da ga spasim od mačke.
Mačak začuđen što se mešam u prirodu
i njen lanac.
Ma na ti sardina i odjebi.
Nema ti na golubu puno mesa.
Golubu zaraslo krilo,
golub odleteo i zaboravio me.
Ja osto da se sećam.
I tako sećamo se.
16.
Odavno sanjam napuštenost.
Kroz simbole
koje bi raspetljao jedva Frojd.
Tražim te po hotelu
s pet zvezdica.
Soba ekskluzivna
s prozorima pod vodom.
Pogled u more.
Ne na more.
Na sirene gole do pupka.
Ljudi crveni il’ u boji čokolade
na ražnju sunca.
Okreću se, prevrću se.
More mokro i ustalasano
s ponekom glavom
u vidiku.
Ni jedna tvoja.
Ni moja.
Na recepciji i plaži
ništa od nas.
Niko sličan
tebi i našoj deci.
Onda me nežno pipneš
u predelu kuka.
Malen si, mokar
i stvoren za grljenje
i voljenje.
Gde su mama i seka sine?
Ne znam tata.
I ja sam se izgubio.
Ovo nije bio san
već sekiracija.
20.
Ljubim se s četkicom za zube
iz starih vremena.
Najašem na šolju
pa sjašem.
Iii haa.
Večeram tablete
nanizane u perle.
Nakljucam pesmu.
Jači vetar bi je pomeo.
Ostavio bez slovca.
Da su slova bube
sad bi se razišla.
22.
Patnik sam na baterije.
Jedne dokrajčim
druge umećem
kroz prozorče
na duši.
Imam dugme za plakanje
i sanjanje.
Polugu za istovar. . .
Tri sata u danu potrošim
na higijenu.
Ko ne izgleda nek bar miriše.
Rahmetli Hadžem Hajdarević je govorio
da je telesna čistoća pola vere.
Pa se čistim.
Ribam.
Hadžem bi se na mom mestu pomolio.
Al’ ja ne znam da molim.
Samo da zapomažem.
Sebe ovakvog ne bih ostavio.
Sa svežnjem računa
i bez kola.
Nekom život,
nekom dažbine
i paučina po ćoškovima.
Draga mi je kazna
za prekoračenje brzine.
Sad prekoračim jedva prag.
Trebala si prištedeti
malo ljubavi
pa da je ostane
za kasnije.
23.
Od svih žena sveta
baš s tobom da ostanem.
Metonimijski.
Deca nas uvezala u čvor
i postavila straže.
Drugačije mi izgledaš
mirišeš i pričaš.
Neću da se gledam
tvojim očima.
Žao mi se.
Podmetno se neko
na tvoje mesto
dok sam se tražio.
Malo lutao oko kuće
pa zapeo o prozor.
Imam dve kože.
jednu za kuću
drugu za napolje.
Zaboravilo se kako se diram.
i kako te diram.
Golu te ne zamišljam.
Čija, kome,
čemu više gola!?
Meni više ne.
Golotinju paraju neki drugi prsti
uvijeni ko kandže.
Glupo rečeno.
Možda ne paraju
al’ ovako bolno zvuči.
Ljubomora me neće,
niko me neće.
Ček da ozdravim.
24.
Toliko su me izmorili snovi
da se jedva krećem.
Tražim decu
po starom gradu
i derem grlo.
Nigde ljudi.
Samo turisti.
Ti odleti{ s pilotom u oblake.
Ja sam pilotu nečista savest
i balast.
Ti apoen.
Pilot liči na Omara Šarifa i lep je.
Nebo mu je granica.
Na kraju i voljeni motor u gipsu.
Preuzeo oklop na sebe.
U snovima.
Uh kako su me izmorili snovi.
Jedva se izborio
s četkicom za zube
na javi.
I toaletom.
To su moja junačka dela.
Kakiti, piškiti, istresti nos.
Istuširati na prepad čmar
i uvele genitalije.
Tužno i dugo zavijati
kroz razglas wc školjke.
Bol ima svojih izlaza.
Blago rodama.
One satima stoje na jednoj nozi
okamenjene u sreći.
Ja na svojoj balansiram.
Nek su i meni potonule lađe.
Baš mi je milo.
Em milo, em drago. . .
36.
Vijugam na štakama. Između igračaka
trotineta, bicikla.
Ogromne plišane mečke svaljene na bok.
I ona je ranjena.
Za porodicu sam
kakvu-takvu.
Makar i majmunsku.
40.
Poročan sam
ali nemam više kud.
Bog mi lično
zapretio.
Stabla se klanjaju
i pucaju ko šibica
kad dune oluja
a da se ne poklonim ja
lakši invalid.
Velika je to sila
kad se razmisli
i kad se prepadneš.
Pomiče On
avione po nebu,
šalje munju
oholom plivaču.
Igra se s nama
vojnika i straže.
More hladno
a čovek se skuvo.
Zamisli.
Ima Bog buljuk
lažnih namesnika
i namesnica
al’ to nisu moje teme.
Kisnem
i čekam ga.
