RATOVI NAJVIŠE VOLE UBIJATI DJECU
A I VOJNICI SE UBIJAJU

Piše: Jasna Šamić

Prevod: Jasna Šamić

Znam odavno, ali možda svi ipak ne znaju, da ogroman broj veterana Vijetnamskog rata  svake godine u Americi počine samobojstvo. Ni dan-danas, nakon toliko godina, i sjećanja na toliko zločina koji su sami počinili i na koje su im drugi odgovarali, ti vojnici ne mogu podnijeti zlo kome su kumovali i koje su vidjeli vlastitim očima.
Što se tiče savremenijih užasa, ja u Francuskoj najviše pratim vijesti na TV kanalu “i24”; to je izraelsko-francuski kanal, koji je finansiran iz naših džepova, tj. iz poreza francuskih građana. Iza toga gledam i sve ostale kanale svijeta koje imam, na raznim jezicima. Samo zato da bih pokušala shvatiti u kom društvu, na kojoj planeti živimo. Ali što više zla vidim, i zla i hipokrizije, odnosno propagande s ove ili s one strane, sve manje razumijem bijedu čovjeka. Ljudsko biće. Zar je moguće da smo dotle došli ? Ili uvijek bili takvi. Znam da nije naša zajednička prošlost, mislim na cijelo čovječanstvo, ni malo slavna jer pliva u krvi. Ali zar stvarno ni u tom pogledu nema čovjekove evolucije? Naročito kad je riječ o evoluciji, duševnoj i menatalnoj, takozvanih intelektualaca svijeta, pa i Francuske i Izraela ?! Einstein je rekao da svijet neće uništiti oni koji  prave zločine, nego oni koji gledaju te zločine a ništa ne čine. Sjećam se riječi mog tetka Jože Engela koji je bio u hitlerovskim logorima : Da su svi vojnici okrenuli puške prema ubicama, generalima, ne bi došlo do pokolja nevinih…

Naravno da iz mora desničara, proizraelskih nacionalista u Francuskoj i ultradesničara u Izraelu, izdvajam mnoge profesore i istoričare svijeta, kao i one iz Izraela, koje stalno čitam i slušam. Jedan od njih je i Ilan Pappe, koji sebi ne može doći što njegove kolege iz Njemačke neće ni da čuju za kontekst koji on želi da pomene kad je u pitanju Hamasov zločin od 7. oktobra 2023. To je rekao na jednom izvrsnom predavanju koje je održao nedavno u Njemačkoj, kada je dao kratak pregled israelske povijesti, i povijesti Palestinaca, ali i povijesti aparthejda u kome Izrael drži Paletince. Osvrnuo se i na bližu prošlost, u kojoj je tokom posljednjih 16 godina Gaza bila više puta bombardovana, što je, po njemu, naravno ostavilo trajne posljedice kod mladih iz Gaze. Uz to je napomenuo da su kibuci koji su napadnuti 7. oktobra ‘23 bili nekada palestinska sela, odakle su Palestinci protjerani u Gazu. “Čega se boje moje kolege kad pomenem istorijski kontekst događaja iz 7. oktobra?” pita se ovaj profesor, naravno nesvjestan pravog stanja na Zapadu i u zapadnim intelektualnim sredinama, gdje ljudi gube posao ako kritikuju Izrael i totalni rat koji vodi u Gazi. Istovremeno nam je time rekao da u Izraelu intelektualci uživaju više sloboda govora i štampe nego na Zapadadu. « U Njemačkoj je zabranjeno studentima da upotrebljavaju  moje knjige za vrijeme studija, a francuski izdavač Fayard je anatemisao moju knjigu o etničkom čišćenju Palestinaca, što je samo korak do spaljivanja knjiga kojima smo prisustvovali u prošlosti », dodao je Ilan Pappe. 

Pomenuti profesor je, treba istaći, krajnje human čovjek i krajnje pošten istraživač i nastavnik, ali nije jedini kad je riječ o izraelskim istoričarima i univerzitetskim profesorima, iako oni možda nisu pravilo koje danas vlada u Izraelu. Pomenući još samo dva, a to su Shlomo Sand i Avi Shaim. Za ovog posljednjeg je, na primjer, antisemitizam bio i ostao evropski problem, i nije nikad bio arapski, jer su oni, Jevreji, prije osnivanja Izraela živjeli sasvim dobro s Arapima i “bili arapski Jevreji”.  Ne zaboravimo pomenuti ni pisca Gideona Levya, izraelskog ljevičara za koga se može slobodno reći ono što Francuzi zovu “l’âme noble” : plemić u duši.
Na TV i24 su učesnici u programima mnogo iskreniji nego na svim ostalim francuskim kanalima, koji su se, uzgred rečeno, tek malo pomjerili od netanyahuovske propagande, koju su njegovali mjesecima; valjda je ipak teško do te mjere zatvarati oči nad tolikim brojem pobijene djece iz osvete prema Hamasu.

A ni jednog Hamasovca još ne vidjesmo, pa ni spašavanje više od dva izraelska taoca putem toliko ubijenih civila bombardovanjem cijelog kvarta u Rafahi (ostali su oslobođeni pregovorima u kojima je ključnu ulogu odigrao Katar, gdje se i danas nalaze važni predstavnici Hamasa); ne vidjesmo druge oslobođene taoce nakon toliko strahota koje je izraleska vojska počinila, i izgladnjavanja svih stanovnika, koje Tsahal tretira gore nego stoku. Jedan WC na šesto stanovnika !!! Da ne pominjemo druge zločine. A vidjeli smo gole muškarce civile koje je Tsahal proglasio teroristima i ponižavajući ih, skinuo ih gole, i natjerao da kleče pred njihovom armijom, tako goli s rukama dignutima iza potiljka. Kakav sram za te izraelske vojnike ! Koji su ubili svoja tri taoca, jer im je Natanyahu naredio da ubijaju sve što se kreće, kako potvrdiše i brojni generali na francuskoj televiziji, u debatama o blisko-istočnom pitanju. To je ta moralna vojska !

Gledajući, dakle TV i24, neki dan sam opet čula da sve stanovnike Gaze treba pobiti, naravno uz sve Hamasovce, ali i sve simpatizere Hamasa, i Palestinaca, i protjerati ih sviju iz Gaze. Tačnije : “Treba ih evakuirati”! Jedna ministrica viče u mikrofon da je ponosna na sva razaranja koja su počinili u Gazi vojnici Tsahala. Cijela zemlja je svakako već 3000 godina samo izraelska!
Takođe sam čula i to da ima veoma puno samoubistava među izraelskim vojnicima kad se vrate kući. Trauma je doživotna. Nedavno su se u dva dana desila četiri samubistva vojnika, što nije nažalost usamljen slučaj. Eto šta radi Netanyahu Izralečanima da bi se održao na vlasti ! Jadni ti mladi ljudi.

“Aaron Bushnell, koji je stavio svoj mobilni telefon na zemlju kako bi postavio uživo prenos i zapalio se ispred Izraelske ambasade u Washingtonu, što je rezultiralo njegovom smrću, počinio je božansko nasilje protiv radikalnog zla. Kao aktivni član američkih zračnih snaga, bio je dio ogromnog mehanizma koji neprestano vrši genocid u Gazi, ne manje moralno odgovoran od njemačkih vojnika, tehničara, inženjera, znanstvenika i birokrata koji su podmazivali mehanizam nacističkog holokausta. To je bila uloga koju više nije mogao prihvatiti. Umro je zbog naših grijeha.’Više neću biti saučesnik u genocidu’, rekao je smireno u svom videu dok je koračao  prema kapiji Ambasade. ‘Upuštam se u ekstremni čin protesta. Ali u usporedbi s onim što ljudi doživljavaju u Palestini pod vođstvom svojih kolonizatora, to uopšte nije ekstremno.’ To je ono što je naša vladajuća klasa odlučila da bude normalno”, piše između ostalog Chris Hedges o ovom tragičnom događaju.

Ni Izrael, a ni Natanyahu nisu ništa posebno u svijetu koji je u glavnom postao truo, zločinački. Treba li ponavljati da u svakom društvu ima svega, i da je oduvijek dobrih ljudi bilo malo. I da se oni smatraju nesposobnim da se “snađu” u tom današnjem društvu, odnosno da nikad neće biti tzv. uspješni, respektabilni ljudi. Na njih ne gleda javnost kao na savjesne građane, hrabre i humane ljude, nego kao na nesposobne ! Obični čovjek, izmanipulisan medijskom propagandom, koja vlada na Zapadu, « domovini sloboda i ljudskih prava », ne prestaje da se divi onim najmoćnijim, korumpiranim, ali i ubicama. A ubica ima na jedan ili na drugi način.

Naravno da je i među njemačkim nacistima, vojnicima, bilo samoubistava, ali još niko valjano nije istražio taj fenomen. Moguće da ih je bilo manje nego što ih je među Amerikancima, veteranima, i mladim Izralečanima. Ne znam.
Za naciste, Jevreji su bili isto ono čime jedan od Netanyahuovih ministara « kiti » Palestince: beštije u ljudskome liku. Gamad koju treba istrijebiti. A potom su to za Hitlera bili i svi Sloveni, i Romi i komunisti. Ovim uopšte ne poredim ni jednog današnjeg državnika sa Hitlerom. Što ne umanjuje ničije današnje zločine. A mnoge zločine počinili su ne samo takozvani diktatorski režimi, nego i demokratije, poput SADa, evropskih zemalja, a danas im se pridružio i Izrael s SADom na čelu. Na čelu Izraela je ultra-desnica, pa se od nje “može”takav govor mržnje i očekivati, ali u SADu su trenutno na vlasti demokrati od kojih bi čovjek očekivao da bude na strani ugnjetenih. Ovako još mogu razmišljati samo oni najnaivniji među nama.

Ono što je posebno za žaljenje jeste što se narodi često identifikuju sa ubicama drugih naroda. I to je fenomen na koji bi sociolozi trebali obratiti pažnju. Za mene je to misterija. Izgubila sam mnogo prijatelja i prijateljica koje su se poistovjećavale s autorima genocida u svijetu. Ali ni to me neće pokolebati da uvijek budem na strani ugnjetenih i nastradalih. Bez obzira što moj glas predstavlja kap u okeanu. Bez obzira što iz iskustva znam da je Nietzsche imao pravo kad je rekao : Čuvajte se onih kojima ste učinilo dobro.
Nadajmo se da nećemo ništa u vezi s tim slušati ipak iz pera i usta logoreje zvane Michel Onfrey, filozofa koji se ne libi da tvrdi pred kamerama da je rat u Gazi borba civilizavanog (izraelsko-zapadnog) svijeta protiv barbara (a barbari su ovom slučaju naročito djeca iz Gaze). Jer « svi oni su na strani Hamasa ».
Michel Onfrey je inače pokazao tugu i empatiju prema ljudskom stvorenju općenito, jedino kad mu je umirala saputnica, ali drugi su bezimene stvarčice, poput kamenica koje se slučajno zadese ispod bombi, jer « rat je rat »; zato ne vidi stradanja djece i žena, pa ni nevinih muškaraca u Gazi, budući da su za njega svi ti stanovnici, njih dva, tri miliona Gazevita ubice izraelske djece, žena i nevinih muškaraca! To je dakako diareja od pisca i filozofa koji je i spužva, ali tamo gdje njemu zatreba da usisa tuđe misli i provari ih u svom rasističkom mozgu, kvazi humanista i kvazi ljevičar kad je u stanju reći ono što kaže javnosti … A laž je to što kaže, što je nažalost i najnovija teorija brojnih Izraelčana, pa i nekih mojih tamošnjih prijatelja koji su sve stanovnike Gaze izjednačili sa džhadistima. (A ovi posljednji, uistinu izmanipulisani, natjerani su da više vole smrt i nadu u raj nego život na “ovom svijetu”. Kako bi drukčije klali sve što naiđe i ne slaže se s njima?) Tako misliti o djeci u Gazi je skandalozno. A evo šta tačno tvrdi ovaj veliki filozof, Michel Onfrey, koji je to izrekao skupa s francuskim rabinom :
“Nije potrebno biti Jevrej da bi patio zbog divljaštva koje ubija, i to na koji način, muškarce, žene i djecu svih dobi. Dovoljno je voljeti život naspram onih koji slave smrt”, M.A. i M. Onfrey.

Divljaštvo je svakako ubijati žene i djecu, kao i sve nevine civile, ma odakle da dolaze, ali i krvnički se svetiti i vojnicima neprijateljske vojske. Ipak se mora ponoviti da je blasfemija to što za djecu iz Gaze eoipso tvrdi i za što ih optužuje francuski filozof. Jadna djeca koja nažalost prisustvuju umiranju više nego životu danas, ali ipak ne znaju šta je smrt, a kamoli pravi život. 

Zapad je sebe iznevjerio odavno. A danas svoje principe iznevjerava reklo bi se više nego ikada. Pitanje ostaje otvoreno: ko vlada kime? Zapad i SAD Izraelom, ili Izrael SADom i cijelim Zapadom?

Gore pomenuti izraelski profesor Ilan Pappe smatra da će se Amerika sve više okretati prema sebi, pogotovo ako opet na vlast dođe Trump, i da će napustiti Izrael, koji će stoga doći u tešku ekonomsku situaciju. Jedna država jedan narod, što je credo evropskih zemalja, ne odgovara Orijentu, a zbog takve politike došlo je do kraha raznih država na Bliskom Istoku; u doba kad je cvala arapska civilizacija, i za vrijeme osmanskog carstva nije bilo ovakvih problema koje danas srećema u tom dijelu svijeta, rekao je Ilan Pappe.

Glasnogovorniku pobjedničke vojske
 
Ura !
Sreća nas prati drugovi!
 
Potamanili smo toliko djece
Ni jedno ne smije opstati
Ni jedno ne smije prohodati
A kamoli propjevati
Djeca su naš dušmanin
Najžešći !
 
Ura!
Spalili smo toliko žena
Tolike majke što kopilad nose
Koje će zmije snijeti
I štakore iz mrtvih trbuha, 
Što su male zloduhe gajile po vrtićima
Bivšim
Lucifere u stomaku im,
U tmici ispunjenom krvlju, u sjenci naše plemenite
Raskoši
 
Bravo prijatelju !
Pogodio si metu !
 
Ali tome nije kraj !
Jer sve ih treba istrijebiti
Poput žohara što se u pijesku kote
Poput izmeta
Iz mrtve utrobe koja neće ni da
Istrune
 
Samo nastavite
Sve do jednoga
Sve njih
I one što za njima cmizdre
 
Bravo
Regruti hrabri,
Istinska je to kuraž :  
Djeci se osvećivati
Djecu spaljivati
Već u začetetku !
Vojnici !
Bravo, plemeniti !
 
Okitiću vas
Dukatima
Iz pustinjskih trezora
Prekriću vas medaljama 
Da uživate u
Sebi samima kad se u zrcalo pogledate
I sliku svoju izljubite
 
Od sada do vječnosti
 
Vremena su na našoj strani
Svevišnji je naš
A univerzum nam plješće
Nama spasiocima
Univerzuma!
 
Ja i vi
Plesaćemo pod zvijezdama
Krilatim
Mi koji ćemo krila dobiti
Kad ih do kraja uništimo
Te beštije u ljudskome liku
 
Ponovio je glasno, pun sotonskog elana
glasnogovornik probjedničke vojske
Još jednom vojniku
Vojnik drugom vojniku
Koji je uzeo pušku
I pucao u sebe
 
To je uradio i drugi
I treći vojnik
I mnogo njih,
Mjesto da okrenu cijev
Na onoga koji obeća u zlato ih okovati 
Zlato što u pijesku cvate
 
Jedna žena je uzela mikrofon stala pred kameru
I rekla :
Ponosni smo na naše
Heroje!
 
Tad sam ugasila
Televizor i stavila na starinski gramofon
Iz doba Mira
Ariju
Mio bambino caro
I zurila u sivo nebo pitajući se
Može li i ono biti
Licemjerno i zlo
Poput ljudi

Au porte-parole d’une armée victorieuse
 
Hurrah!
La chance est avec nous, camarades !
 
Nous avons assassiné tellement d’enfants
Aucun ne doit y rester
Aucun ne doit marcher
Et encore moins chanter
Ces petits sont nos ennemis
Les plus bas
 
Hurrah
Nous avons brûlé tant de femmes
Et autant de mères portant des bâtards
Qui accoucheront de serpents
Et des rats de leurs ventres morts
Qui élevaient jadis de petits démons dans les jardins d’enfant
Et couvaient des Lucifers en elles
Dans l’obscurité remplie de sang, à l’ombre de notre généreuse
Splendeur
 
Bravo mon ami
Tu as touché la cible
 
Mais ce n’est pas la fin
Il faut les éradiquer
Tous
Comme les cafards qui prolifèrent dans le rosier
Comme les petits monstres dans les vergers
Comme des excréments
Sortis des utérus trépassés
Qui ne pourriront même pas
 
Continuez n’hésitez pas
Jusqu’au dernier
Éliminez toute cette crotte 
Et tous ceux qui gémissent sur eux
 
Bravo
Impérieux recrus
C’est ça
Le véritable courage :
Se venger des chérubins
Écraser tous les petits
Dès le ventre de leurs mères !
Soldats !
Bravo à vous, nobles héros !
Je vous ornerai de ducats dissimulés
Dans les trésors du désert
Je vous couvrirai de médailles dorées
Pour que vous jouirez de
Vous-mêmes en vous regardant dans la glace
Tout en baisant votre image
 
D’ici à l’éternité !
 
Les temps sont de notre côté
Le Tout-Puissant est à nous
Tandis que l’univers nous applaudit
 
À nous, sauveurs
De l’univers !
 
Vous et moi,
Nous danserons sous les étoiles
Ailées
Nous, qui seront ailés
Quand nous les aurons liquidés
Ces bestiaux sous forme humaine
 
Le répéta haut et fort
De sa voix enthousiaste
Le porte-parole de l’armée victorieuse
A un soldat
Celui-ci à un autre soldat
Qui prit son fusil
Et se tira dessus
 
C’est ce que fit un deuxième
Et un troisième
Enfin beaucoup de soldats
Au lieu de tuer celui qui a promis
De les couvrir d’or
 
L’or qui fleurit dans le sable
 
Une femme prit le micro
Se posta devant la caméra
Et dit :
Nous sommes fiers de nos
Héros
 
Alors j’éteignis
La télé et allumai le tourne-disque
De l’époque de la Paix
Et écoutai 
Mio bambino caro 
En regardant le ciel gris et me demandant
Si lui aussi peut être
Hypocrite et barbare
Comme les hommes
 

VATRA VATRA
 
Vatra vatra
Vrištala je majka  
Ali je nisi čuo
 
Nisi osjetio zemlju kako se
Otvara pod tvojim nogama
Nisi vidio nebesa kako mjesto kiše
Liju krv
Nisi susreo Zloduha na zapaljenom
Pijesku u zapaljenom snijegu
Nisi stajao iznad provalije u kojoj su popadale zvijezde 
Nisi vidio zidove kako se razmiču da prođe vojska
Ubica
Nisi vidio zemlju i nebo u plamenom zagrljaju
Nisi vidio ljude s brojnim očima
Iz kojih bljuju plam
 
Vatra Vatra
Vikalo je dijete
Ali ti nisi vidio ništa
Osim tvoje palme tvog oleandera tvog ligeštula 
Tvog bazena tvog ljubavnika tvog smaragdnog prstena
 
A onda se i sam zavikao
Vatra Vatra
Ali te niko nije čuo
Niti vidio 
 
 

FEU FEU
 
Feu feu
Cria la mère de l’enfant
Mais tu n’as rien entendu
 
Tu n’as pas senti la terre
S’ouvrir sous tes pieds
N’as pas vu les cieux
Verser des gouttes de sang
Tu n’as pas rencontré les apprentis de
Satan
Sur le sable enflammé et la neige en feu
Tu n’as pas été penché sur le précipice
Où échouent les astres et les nouveaux-nés
Tu n’as pas vu les murs s’écarter
Pour laisser le passage à l’armée
Des monstres couronnés
De sinistre gloire
Tu n’as pas vu la terre et le ciel dans une étreinte
Flamboyante
Tu n’as pas vu les hommes aux yeux multiples
Qui jetaient la flamme
Aux visages des enfants
 
Feu feu
Criait l’enfant
Mais tu n’as rien vu
Excepté ton palmier
De ton jardin parfumé
De ton laurier rose
Depuis ta chaise-longue 
Regard posé sur ta piscine turquoise
Pendant que tu caressais
Le sexe de ton amant
Et les fesses de ton aimée    
Puis embrassais l’anneau d’émeraude
Qui étincelait
Sur ton petit doigt
 
Brusquement 
Tu crias
Toi aussi 
Feu feu
Mais personne ne t’a entendu
Et personne
Ne t’a vu
 

KAO U SNU
 
 
Na početku, Bog stvori nebesa i zemlju.
Zemlja bijaše bezoblična i prazna:
Tmine su bile nad bezdanom,
a duh Božji lebdio nad vodama.
 
Oči su nam okrenute nebesima
Sada a
Vide samo tmicu
Nema Duha Božjeg
Ni Boga
Koji lebdi
Koji korača
Koji spasava
Nema voda
 
Gledajući
Nebo prožeto krvlju
Sad smo i mi ko drevna zemlja
Prazni
Na rubu ponora
Korak do potonuća
 
Poput svjetlosti što je
U prazninu
Pala
 
Nema vode nema svjetla
Samo praznina
U nama

COMME DANS UN REVE
 
Au commencement, Dieu créa les cieux et la terre.
La terre était informe et vide :
Il y avait des ténèbres à la surface de l’abîme, et l’esprit de
Dieu se mouvait au-dessus des eaux.
 
Nos yeux sont tournés vers les cieux
A présent et
Ne voient que les ténèbres
Pas d’Esprit de Dieu
Pas de Dieu
Qui plane
Qui se meut    
Qui nous sauve
Pas d’eaux
 
A force de regarder
Les cieux meurtriers
Nous voilà comme la terre d’antan
Vides
A la surface de l’abîme
A deux pas d’y sombrer 
Tout comme la lumière
Tombée 
Dans le vide
 
Pas d’eaux ni lumières
Juste le néant
En nous

 310 total views,  2 views today

Komentariši