Autor: Julija Dragojlović
Prevodi ukrajinske književnosti i njena novija istorija
(Tekst je napisan za okrugli sto o ukrajinskoj književnosti u organizaciji P.E.N. Centra Bosne i Hercegovine, Muzeja književnosti i pozorišne umjetnosti Bosne i Hercegovine i Festivala Sarajevska zima, održanog 7. februara 2023. godine.)
Kao što pokazuje istorija i potvrđuju aktuelna zbivanja, veličina teritorije države ne znači uvek i njenu veličinu duha koja bi trebalo da bude sigurni štit za odbranu civilizacijskih vrednosti i prava čovečanstva, pre svega prava na život. Relativizaciju opozicije velikog i malog zapažamo i kroz gubljenje na snazi koncepta „male književnosti“ koje se dešava u doba interneta, novih načina komunikacije i prezentacije umetnosti i kulture. Ne postoje male književnosti, već postoji malo znanja o nekim književnostima. A taj manjak znanja je često posledica trajnih narativnih bitki i političkih kampanja.
Ukrajinci svoju književnost beleže od doba srednjovekovne države Kijevske Rusi. Istorija ukrajinske književnosti u određenim periodima je istorija borbe, kada su često baš knjige i usmeno stvaralaštvo bili gotovo jedino sredstvo za očuvanje jezika i identiteta. Mnogi ukrajinski pisci nisu doživeli starost, nisu umrli prirodnom smrću i za života nisu dobili priznanje. Koliko god trnovit je bio put razvoja ukrajinske književnosti, pogotovo u 18. i 19. veku kada je teritorijalno Ukrajina bila rasparčana između Austro-Ugarske Monarhije i Ruskog Carstva, a i u 20. veku dok je bila u sastavu SSSR-a, ipak se na tom putu pojavilo mnogo velikana ukrajinske reči, među kojima su Grigorij Skovoroda, Jurij Feđkovič, Taras Ševčenko, Ivan Franko, Lesja Ukrajinka, Mihajlo Kocjubinski, Mihajlj Semenko, Oleksandr Dovženko i dr.
Odbrojavanje perioda književnosti nezavisne Ukrajine počelo je burnih 90-ih prošlog veka kada su se u ukrajinsku književnost vraćala zabranjivana imena pisaca, uplitale su se prethodno nedozvoljene, pre svega nacionalno obojene, teme i motivi. To je bilo vreme rušenja socrealističkih kanona i tabua, vreme ukrajinskog preporoda i postmodernističkih eksperimenata. U 21. veku niže se bogata paleta žanrova i stilova, tema i sižea.
Nauka o književnosti koja pomno prati smernice savremenog književnog procesa u Ukrajini daje nam uvid u problematiku društvenih zbivanja na koju se fokusiraju književnici u svom stvaralaštvu. Od početka nezavisne postsovjetske Ukrajine razvijale su se studije o ukrajinskom modernizmu 20. veka, jer se taj modernizam javljao u više talasa i bio je smirivan više puta kao pojava „buržoaznog nacionalizma“, pri čemu su najstrašniji primer smirivanja bile represije, odnosno fizičko i moralno uništavanje ukrajinske inteligencije30-ih godina. Negirajući neprikosnovenost socrealističke klasike, naučnici popularizuju imena zaboravljenih modernista, kao i brojnih predstavnika ukrajinske književnosti u emigraciji – Praške pesničke škole, Umetničkog ukrajinskog pokreta, Njujorške škole. Krajem 20. i početkom 21. veka, u Ukrajini je bilo veliko interesovanje za rodna istraživanja, jer se na književnoj sceni pojavilo mnogo spisateljica i posebno potencirao drugačiji senzibilitet ženskog pisma. Otprilike tada sve veću popularnost stiču i postkolonijalne studije, jer se književnici sve više bave pitanjima nacionalnog identiteta i preispitivanjem istorije, čemu doprinose društvene i političke promene, pre svega Narandžasta revolucija 2005. i Revolucija dostojanstva 2013-2014.
Aneksija Krima i rusko-ukrajinski rat koji je počeo 2014., ali se dosta dugo u svetu zvao „ukrajinski konflikt“ (jer je to bilo od koristi nekom „velikom“) doneli su u književnost nove teme – ratne. Zato poslednjih nekoliko godina u Ukrajini postaju aktuelne studije pamćenja i studije traume, što podstiče Ukrajince da usmere pogled ka bosanskohercegovačkoj književnosti koja već ima slično tragično iskustvo. Na ukrajinski su već prevedena dela Ozrena Kebe, Faruka Šehića, Meline Kamerić, Miljenka Jergovića i dr. Među ukrajinskim autorima ima dva uticajna promotera i prevodioca bosanskohercegovačke književnosti – Katerina Kalitko i Andrij Ljupka.
S druge strane, prevodna književnost na području BHS jezika pokušava da prati osnovne trendove u književnom procesu Ukrajine. Pošto se ukrajinistika već tri decenije proučava na univerzitetima u Srbiji i Hrvatskoj, uglavnom u te dve zemlje i nastaju prevodi ukrajinskih tekstova. Uz ovo izlaganje predlažem pažnji poštovane publike dodatak u kojem su predstavljena neka značajna ostvarenja u prevodilačkom radu vrhunskih stručnjaka, nastala u poslednje dve decenije. Najpoznatija dela koja su obeležila ukrajinsku književnost u doba nezavisnosti, izašla su na hrvatskom jeziku zahvaljujući Dariji Pavlešen, Ani Dugandžić, Domagoju Kličeku, Damiru Pešordi, Aleksi Pavlešenu, Fikretu Cacanu, Dijani Dill i dr., a na srpskom – zahvaljujući Miodragu Sibinoviću, Andriju Lavriku, Jaroslavu Kombilju, Ljudmili Popović, Mileni Ivanović, Tanji Gaev i dr.
Za generaciju koja je ušla u književnost nakon proglašenja nezavisnosti Ukrajine jedna od ključnih karakteristika je artikulacija slobode. To se izražava pre svega u estetici poigravanja s „velikim“ i ozbiljnim temama, u kombinovanju različitih narativnih strategija (na pr. dokumentarizma, autobiografizma, misticizma, apsurda), kao i u pobuni protiv dogmatičnosti. Među takvim pobunjenicima našli su se Jurij Andruhovič, Oleksandr Irvanec, Oksana Zabužko, Jurij Viničuk, Andrij Kurkov. Oni pripadaju starijoj generaciji u savremenoj ukrajinskoj književnosti i zasluženo su priznati njenim velikanima. Ta njihova dela koja se sad mogu čitati u srpskom i hrvatskom prevodu, ubrajaju se među najčitanija u Ukrajini i već su imala tamo u proseku po 5 i više izdanja.
Perverzija je najprevođeniji roman već kultnog autora Jurija Andruhoviča. Naziv dela ne znači „izopačenost“, već „izvrtanje”, što objašnjava preplitanje stvarnog i izmišljenog, života i smrti, ljubavi i mržnje u tekstu, koji slikovito prezentuje karnevalski i postkolonijalni diskurs postmoderne ukrajinske književnosti. Postkolonijalna obeležja imaju i druga prevedena dela Andruhoviča i autora starije generacije – Podeljeni grad, Libenkraftova bolest Oleksandra Irvaneca, Terenska istraživanja ukrajinskog seksa i Muzej zabačenih tajni Oksane Zabužko, Slatka Darica Marije Matios. A tu su i nekoliko prevedenih dela Andrija Kurkova – Piknik na ledu, Omiljena pesma jednog kosmopolite, Zakon puža i dr. Svetski kritičari Kurkova smatraju majstorom grotesknog humora, briljantnim satiričarem postkomunističke Ukrajine. Između ostalog, u periodu od 2018. do 2022. godine on je bio predsednik ukrajinskog PEN-a.
Apsolutno različite po stilu dve navedene „ženske“ knjige – Terenska istraživanja ukrajinskog seksa i Slatka Darica – prema anketiranju iz 2006. godine svrstavaju na listu najboljih knjiga prvih 15 godina ukrajinske nezavisnosti, koje su imale najveći uticaj na Ukrajince. Dok iza provokativnog naziva Terenskih istraživanja stoji ispripovedana u tehnici toka svesti intelektualna i emotivna priča o ženskoj emancipaciji, istoriji Ukrajine, ukrajinskom nacionalnom identitetu, Slatka Darica pripoveda o prećutkivanju strašnih stranica prošlosti Ukrajinaca iz regiona Bukovine.
U 21. veku osetila se potreba da se preosmisle tragični trenuci u ukrajinskoj istoriji, posebno oni o kojima se u sovjetska vremena prećutkivalo – veštački pomor glađu 1932-1933., represije, holokost, Černobil. Zato u savremenoj ukrajinskoj književnosti ima više kapitalnih dela, porodičnih saga, u kojima su prikazana traumatična istorijska razdoblja kao što su vreme Staljinovog terora, Drugi svetski rat, a sada i rat na Donbasu. Među takvima, pored pomenute Slatke Darice i Muzeja zabačenih tajni, prevedeni su i tekstovi predstavnika mlađe generacije: Amadoka Sofije Anruhovič (ćerke Jurija Andruhoviča) i Moj deda je plesao bolje od svih Katerine Babkine.
Tema početka rusko-ukrajinskog rata, odnosno događaja na Donbasu, prisutna je u prevedenim romanima Sive pčele Andrija Kurkova i Iza leđa Haske Šijan.
Pažnju prevodilaca privukla su i dela u kojima je realizovan koncept „grada kao teksta“. Multikulturalnost grada Stanislavova čini posebnim roman Felix Austria Sofije Andruhovič. Stranice „kijevskog teksta“ pišu se u Gradu s himerama Olesa Iljčenka. Zaljubljenik u Lavov Jurij Viničuk posvećuje njemu Tango smrti.
Zapaženo je da se u drugoj deceniji 21. Veka razvija ukrajinska nefikcijska proza i esejistika. Ta tendencija se polako prati i u prevodima. Objavljene su knjige eseja Moja poslednja teritorija Jurija Andruhoviča, 50% u pravu Oleksandra Bojčenka. Nadam se da će uskoro biti prevedena i knjiga putopisnih eseja Andrija Ljupke U potrazi za varvarima: Putovanje u krajeve gde počinje i ne završava se Balkan (2019). Njen autor priznaje da mu je omiljena balkanska zemlja upravo Bosna i Hercegovina. Za sada mu je u Beogradu objavljen roman Karbid, a baš u Sarajevu (i to prošle godine) zbirka priča Soba za tugu.
Dela koja sam navela sada i koja su opisana u dodatku – kratkom katalogu prevoda, čine manji deo svega što je prevedeno na području BHS jezika u 21. veku, jer savremena ukrajinska poezija, proza i drama sistematično se prevodi i objavljuje u posebnim periodičnim izdanjima. A promoviše se i u antologijama. Na primer, u obimnom izdanju U inat vetrovima : Antologija ukrajinske poezije : XVI–XX vek. (2002, Banja Luka!), u antologiji Savremena ukrajinska drama (2016). Mislim da ne bih mogla da pogrešim u pretpostavci da je prevodna književnost ovog jezičkog područja u 21. veku predstavila najmanje 70 imena ukrajinskih književnika.
Uzajamna literarna recepcija doprinosi književnom i društvenom dijalogu koji obogaćuje kulture. Hvala organizatorima čije interesovanje za ukrajinsku književnost i kulturu danas predstavlja lep gest – pružanje ruke prijateljstva narodu Ukrajine. Dozvolite mi da ovo svoje obraćanje završim jednom pesmom Svitlane Bogdan u prevodu Ljudmile Popović. Čini mi se da je ova pesma primer sličnih težnji i vrednosnih orijentira naših naroda.
RAT. KORAL
Rate-rate, ti krvavi okeane.
Postani od krvavog okeana krvavo more.
Postani od krvavog mora krvavo jezero.
Postani od krvavog jezera krvava bara.
Postani od krvave bare krvavi bunar.
Postani od krvavog bunara krvava česma.
Postani od krvave česme krvava lokva.
Postani od krvave lokve krvava mrlja.
Postani od krvave mrlje krvava kap.
Postani od krvave kapi
mali
crveni
obli
koral.
Neka se koral na suncu
ispere,
istroši,
izbeli,
isuši,
izdrobi u sitna zrna peska.
Neka se svako zrno peska
skvrča,
sparuši,
izmrvi,
izgubi.
Neka uđe u zemlju
Neka ga ne bude.
A bude tek sećanje –
Kao crvena perla
U đerdanu
Na vratu Ukrajinke.
Katalog-prevoda-ukr.knjiz_.-u-21.veku_
2,059 total views, 2 views today
