ZAVIST
Morala sam ostati
sama sa tom pastrmkom
u sudoperu
prije nego što ju je otac rasporio –
njeno glatko crno oko
popustilo je pod mojim kažiprstom
i okrenula sam je
poput globusa –
Htjela sam da vidim
sebe iznutra.
PONUDA
Bilo je to prvi put da živim
sa muškarcem i željela sam
da prevede ime naše ulice.
Držao je moju hladnu šaku
u svojoj, bili smo u
Ofrandei, usred neasfaltiranog
Bragadirua, u Rumuniju, na putu
kući. To je nešto što daš
da bi dobila nešto – poput žrtve.
Kao ono što radiš za boga.
*
Grebala sam po napuknutoj glini
golim rukama, u krvi sadila –
smeđe kale, narcise.
Irise, ružičaste božure, bijele zumbule.
Napravila sam živi zid od
zimzelenih biljaka, obrubila pločnik
lavandom. Zalijevala sam
što sam zakopala i čekala.
*
Nakon kiša Ofrandei je postao
jezero. Penjala sam se uz nepoznatu
komšijnu ogradu, njegov nijemi pas
me pratio, zastajući kad sam ja zastajala
da procijenim dubinu blata,
dužinu svog skoka, sve dok jednog dana
Ja sam bila tamo tamo, a on nije, i te
jeseni napustia sam Ulicu Ponuda
s nekim zemljanim posudama, kabanicom,
bistro setom za dvoje. U prednjem dvorištu,
ispod poklopca rešetke za plin, ostavila sam
ključeve – čovjek je volio
roštiljati, pa sam mu kupila jedan i
uvaljala ga u vrt koji sam posijala.
Sa engleskog jezika prevela Naida Mujkic
Tara Skurtu je nagrađivana američka pjesnikinja. Poezija joj je prevedena na desetak jezika. Učestvovala je na nekoliko internacionalnih festivala. Živi i radi u Rumuniji. Više na https://taraskurtu.com.
4,676 total views, 2 views today
