Burhan Sonmez: Sloboda izražavanja je pod ozbiljnim napadom


Preuzeto sa: Arhipelag

Prevod sa engleskog: Marija Zorić


U ime zemalja koje su trenutno u nevolji, poput Avganistana, Mjanmara i Belorusije, zahvalan sam svim centrima PEN-a na njihovom solidarnom radu. Mi smo velika zajednica pisaca u sto pedeset zemalja. Želim da zahvalim svojim kolegama kandidatima Đokondi Beli i Benu Okriju na njihovoj energiji i inteligenciji koju su uložili u rad PEN-a. Nastavićemo da radimo zajedno. Verujem da smo zajedno jači. Zahvaljujem svojim kolegama članovima PEN-a što su mi poverili budućnost PEN-a – to su čast i odgovornost koje prepoznajem i koje ću imati na umu i u srcu dok sam predsednik naše plemenite organizacije. Кao novi predsednik Međunarodnog PEN, ponosan sam što sam u nizu velikih imena književnosti i slobode kao što su Ketrin Ejmi Douson Skot, Dženifer Klement, Per Vastberg, Džon Ralston Sol, H. Dž. Vels, Artur Miler i Hajnrih Bel.

Dok se čitav svet suočava sa epidemijom Covid-19, širi se još jedna epidemija zvana autoritarizam. Sloboda izražavanja i ljudska kreativnost su pod ozbiljnim napadom. Danas je Međunarodni PEN potreban više nego ikad. Pre sto godina, u govoru na prvoj večeri PEN-a, naš prvi predsednik Džon Goldsvorti rekao je: „Mi pisci smo na neki način poverenici ljudske prirode, ako smo uskogrudi i puni predrasuda, mi nanosimo štetu ljudskoj rasi.“ Ponovno potvrđujem danas, sto godina kasnije, ovo osnivačko opredeljenje.

Međunarodni PEN je branitelj slobode izražavanja i utočište za pisce u opasnosti. To je mesto gostoprimstva za sve pisce bez izuzetka; za mlade pisce, za spisateljice i za one pisce koji dolaze iz manjinskih i potlačenih zajednica. Radimo na zajednici pisama kroz dijalog i prevod. Mi se razlikujemo od politike i političkih režima jer imamo misiju odbrane slobode izražavanja, jezičkih prava i jednakosti. Danas ponovo potvrđujemo da je naša dužnost da premostimo jaz među zemljama u sukobu kroz dijalog, pravednost i razmenu – kao što to danas radimo između pisaca iz Rusije i Ukrajine, između kurdskog stanovništva i Turske ili tibetanskih i kineskih pisaca –zadržavajuži, pri tome, književnost kao zajedničku valuta među narodima. Smatramo da u svim okolnostima, a posebno u vreme rata, umetnička dela, nasleđe čovečanstva u celini, moraju ostati nedirnuta nacionalnom ili političkom strašću. Zalažemo se za slobodnu štampu i protivimo se proizvoljnoj cenzuri u bilo kom obliku. Verujemo da neophodan napredak sveta ka visokoorganizovanom političkom i ekonomskom poretku čini slobodnu kritiku vlada, administracija i institucija imperativom.

Кao što se danas ubija priroda, na meti je i priroda ljudskih sloboda. Delujemo u korist dobrobiti ugroženih kolega. Vlasti bi morale da znaju da mi posmatramo i nikada nećemo ostaviti same pisce gde god da se nalaze u zatvoru. Nećemo se povući pod pritiskom nadzora, lažnih vesti ili govora mržnje. Znamo da nas „Veliki brat“ gleda 24 sata dnevno. Ne postoji više istinski privatni život. Sve se nalazi u bazama podataka korporacija, a svaku našu reč ciljaju cenzorski čuvari nacija. Danas, na pragu našeg drugog veka, ujedinjujemo se kako bismo podigli snagu reči i slobodu izražavanja širom sveta.

Naša istorija nas je vodila kroz sto godina prijateljstva, izgnanstva, borbe i intelektualne rasprave. Potpuno smo svesni da književnost ne poznaje granice, pa ni granice vremena. Nastavljamo naše putovanje s nadom i odlučnošću naših osnivača. Zajedno, suočeni sa ogromnim izazovima, mi smo velika porodica nade. Moje poslednje reči su stihovi iz pesme Ketrin Ejmi Douson Skot, naše majke osnivačice:


A ti, gde si ti, umetnosti?
Čekam u velikoj tišini
na čas
ponovnog rođenja…

Da, početak našeg novog veka je vreme ponovnog rođenja.

 863 total views,  4 views today

Komentariši