Srđan Sekulić : “Ugrušak”

This post is also available in: Bosnian

Ugrušak

Kasim Prohić, filozof i književni kritičar
doveo me je svojim tekstovima u poziciju
da otkrijem značenje
Ugruška
u svojim pisanijama,
u svojoj poeziji
koja me je belim slezom
napajala
te sam kašljao sve više
iskašljavao rime
reči, riječi
iskašljavao
šlajm mašala

jer, zar se ne radi samo o tome?
od one prve rane koje je iskrvarila
skorila se
i krv se zgrušala
u Ugrušak pretvorila
i čekala
nervozne prste koji će je
raščešati
raščešljati
kao kosu zamršenu
koju
prekriva sneg

dakle, nizala su se dešavanja
u mojoj glavi, sećanja
od malena
od prvog kamenja
na Kosovu Polju
koje sam ugledao
i o koje sam stukao koleno
pa je krv s njega,
sa smežurane poderane
kože na božure tamne
kapala

na kožuhe đedove
liptala

na gunjeve
bakine
kliktala

ptica kumrija,
kosovka đevojka

Zašto Kasim?
Zašto Kasim Prohić?

Zato, jer je u njegovim knjigama
Riječ ispaštala

Ostala zagonetka
i nikome ništa nije
opraštala

Ugrušak postala, Ugrušak ostala

ukoričila se njegova riječ u tekst
u papir bijeli
ili sada već žuti
i tu jednostavno
maštala
da se oslobodi i pretvori u tečno stanje

da nekome poteče kroz pjesmu
ili kroz jezik samo
te da u etar
pošalje nauk
o Ugrušku,
o surama
u Kur’anu,
o šehri Ramazanu

I ja sam na nju naišao
verujte mi, dina mi i imana,
slučajno, ispotiha, u zikrulahu teksta i tespiha

naišao i zapisao je
Ugrušak

I iz njega je poteklo sve
kao iz češme šarene
na stranice
knjige malene
i Ugrušak se rastopio
u detinjstvo me poklopio
i sada čekam da češma stane

I sve nanovo
Ugrušak
Postane

Rana

Kolenom o kamen
svitkanje, majčine kose
pramen

I krv se sliva niz koleno
ka cevanici
kao što
vodopad hrli
ka svojoj reci,
kao što golub se vrati
matici

Tako opet vidim majčin pramen
i deo njene obrve zlatne,
a pramen se u krv na cevanici uvalio
i postao
plamen

plameni
pramen

Krv

Slivala se niz cevanicu
tražila put niz listove i stopala
do prstiju
i zemlje

ali ju je sprečio
majčin pramen

i tada je postao
plamen,
narandžast,
čak krvav,
taj pramen

tu se krv skorila
posle par minuta
u koru hleba,
koru ramazanske pitice
se pretvorila

i stala je
a na Kosovu Polju
se začuše dva ezana,
jedan, pa odmah drugi
sa druge džamije
i raščešljala je
nebo
bijela munara

Ugrušak II

Brzo, dajte mi maramicu
bijelu, vikala je mati

bijelu ko munara
da orbišem ovaj moj pramen

i djetetu nogu
sa koje se krv sliva,

ma jok, evo se čak i skorila
u Ugrušak se pretvorila

dajte mi bijelu maramu
da obrišem djetetu ranu

i da poslije njome kosu vežem

da i ona postane cijela
plamena
a ne samo ovaj jedan pramen

da bude narandžasta, od
krvi satkana
da je u čvor vežem

dok on ne uzme knjigu
uz koju će čvor da raščešlja,
da kosa poteče
da Ugrušak
u tečno se vrati
stanje

i priču ispriča
dijete,

valahi
mi
mehanizam
ne smije
da stane

 1,829 total views,  4 views today

Komentariši