Srđan Sekulić – Poezija

Opening of 1931 summer season, children at swimming pool at North Broadway, Southern California, 1931. (Photo by Dick Whittington Studio/Corbis via Getty Images

Vakat

Kada se staklena ili porcelanska
posuda slomi kod
vrata nadomak praga to
donosi Šejtana u kuću,
Demijurga,
samoga Vraga

 

govorio mi je nepoznati
sveštenik u snovima

 

a devojka crnih očiju
pravila mu je društvo.

 

Tako je zato što
ne možeš dobro očistiti
parčiće stakla, porcelana i
prebaciti ih preko svog praga.
Uvek se nađe neko parče
koje će čekati pravi trenutak
da poseče, da povredi

 

Kao što Šejtan
čeka svoj vakat

 

u svakoj kući
svakoga dana

 

u uglovima naših soba
u pukotinama parketa
u rupama laminata.

 

Katran

Zapravo, tek sam u tom trenutku
kada sam naumio da skočim
sa visoke ograde dole
na teritoriju našeg gradskog bazena
shvatio da sam se guzicom
uvalio u katran.

 

Bio je vreo letnji dan
a moji drugari iz ulice
gledali su me razgoračenih očiju
da bi već sledećeg momenta
prasnuli u smeh.

 

Bio sam skamenjen. Ponižen.
Dupetom uvaljen u lepljivi katran.
Usran.

 

Danas kada se setim tih bezbrižnih trenutaka
detinjstva i preskakanja visoke ograde
da bi zaobišao plaćanje bazenske karte,
na um mi padaju Mehmed i Abdula Silađi.
Otac i sin koji su živeli negde oko Kanjiže
u karauli broj 13. nedaleko od mađarske granice.
Cirkusanti o kojima je pisao Otto Tolnai.

 

Eto, tako sam ja
dete sa Kosova bio uvaljen u
govna u mojoj bačkoj varošici
na visokoj bazenskoj ogradi

 

kao Mehmed i Abdula Silađi,
turski cirkusanti koji su izvodili
ples po žici
negde na mađarskoj granici.

 

Turbe u prostati

Požuteo u licu i raskoračen nad wc šoljom,
kao onaj hodža iz Cvijetićeve pesme „Andrićgrad“
koji u gumenim čizmama u sabah na mezarju doziva
nišane koje je odnela bujica

 

napinjem se, da iz mene potekne mlaz

 

Kameno turbe koje se našlo u mojoj prostati
nikako da popusti, začepilo me
kao da nisam praštao svome tati,
turbe mi začepilo mlaz u prostati

 

„Sve ti je to od utakmica i
spavanja na železničkoj stanici
kada si kao srednjoškolac išao da gledaš Partizana
u Beograd…

 

Sve ti je to od partizanskih dana“- govori mi majka,
a svaka joj reč pas pušten s lanca.

 

Najzad, mlaz poteče razdvojen na pola
a turbe prepuče od bujice

 

od bola
u licu mi se crvenilo vrati

381 total views, 10 views today

Komentariši