BADNJAK ZNAČI BITI BUDAN

(ulomak iz igrokaza Božićni dar )

JELENA: Nego djede, da čujemo nešto o tom tvom Badnjaku….što znači Badnjak?

DJED: Badnjak, znači biti budan – to je noć u kojoj se bdi… Čeka se na Isusov dolazak…Badnjak vam je bijo posni dan, pa bi mi, zajedno s dicon čitav dan postili.

JELENA: I djeca su postila?

DJED: Na Badnjak bi postilo sve osim bebe u bešici… Prija svakog jila bi se pomolili, pa taman da je to bio samo komad kruva i kap vode… Dok bi se gotovila večera, pivale su se naše lipe Božićne pisme…

DJED: Zato san se zasmija danas, kad si rekla, evo za sat ću okititi bor… Vidite, mi smo se za Božić pripremali cilu godinu…

JELENA: Kako misliš cijelu godinu? Pekli ste kolače cijelu godinu, na što misliš ne razumijem…

DJED: Reka san vam, da je tadan bila neimaština, zapravo dobar dio mog života bila je neimaština… A vaša baba Jela, pokoj njezinoj lipoj duši, je bila radišna i mudra žena… Znala je od ono malo, stvorit puno i još ostavit za drugi put …
Tako se i za Božić spremala, ostavljajući malo po malo… Sićan se, kako je od svake vriće brašna odvajala po jedan mali repač, i skupljala u jednu bilu vriću – k'o da je sad gledan…
Ta je se vrića bilila k'o da je od sniga, i od brašna je bila bilja… I rekla bi, da u to niko nesmi krećat pa taman i gladni bili
– jer to je za Božićni KRUV, a on ne more bit SVAKAKAV – VEĆ MORA BIT NAJLIPŠI. A da bi što lipši bijo prija nego se metne peć’ išarala bi ga praveći na njemu kružiće čašom ili bi od krompira izrizala neki cvit ili srce i utisnula ga u kruv… I tako, malo po malo, skupilo bi se svega i za Božić bi naš stol bio pripun….
Imali smo malo, al’ uvik taman, toliko koliko triba…

A ja, umalo ne zaboravi'… Od tog, koliko smo imali, vaša bi baba, napravila koji zavežljaj, di bi metnila od svega pomalo – pa bi odnila sirotinji, u kuće di je bilo puno stariji’ i nejači, a bilo i’ je puno selo…Uvik je govorila „ mi ćemo se malo stegnit, da i sirotinja vidi da je Božić“ … Eeee… Bože moj, pa i to je bilo čudo – uvik nać i imat MIRU ZA SVE… ‘nako kad pogledan, čini mi se, da danas vali baš ta mira – izgubijo čovik u svemu MIRU, pa izgubijo i VIRU!

JELENA: A djede što si ti radio za Božić?

DJED: Ja bi, na Badnje jutro… otiša s Markanom i Ilijom u ogradu ispod naše kuće, i usika badnjake … Prvo bi se odabralo dobro cerovo drvo, pa bi ga poškropili, zatin izmolili Očenaš, onda odsikli, pa od njeg napravili 3 badnjaka… I unda bi se na njima izdubio znak križa po sridini, i ti bi se badnjaci uvečer unosili u kuću…

DJED: Uvečer, kad bi se čeljad iskupila i posidala za stol … Poškropila bi se kuća Izmolio bi se pozdrav Gospi s priporukama… to je vašoj babi bilo najdraže molit… Kad bi pozdravili Gospu, svi bi klekli … i izmolili bi 7 Očenaša, Zdravo Marija i Slava Ocu, na čast sedam radosti Marijini..
Domaćin kuće, a u nas san to bio ja i još dva muška … Bi izašli na izvan, i unosili badnjake … Pa kad te zaspu onin žiton … sve ti u obraz udara…

JELENA: A čemu to?

DJED: Žiton se posipalo, za blagos'ov ukućana i za rodnu godinu … I kad bi se badnjaci unili, dok oni gore, izmolili bi pet Očenaša na čast pet prisveti’ rana Isusovi'… Posle molitve, žene bi iznile posnu večeru…

ILIJANA: Reci mi djede, što je baka kuhala za Badnjak…

DJED: A nije se tada imalo vele izabrat… Zgotovio bi se nemasni gra’, a ni to nisu imali svi… ili bi se svarila glavica kupusa, onako ucilo, pa bi svak sebi odriza komad i malo posolio… velin ti, i to ko je ima, bio je bogat.
A posle večere ja, Ilija i Markan bi zagangali

 

A unda bi se spremalo bi se za Ponoćku….
Pa kad bi se uredali, ‘nako kroz selo i zapivala se Božićna pisma, moj brate ima si šta i čut i vidit… a kad bi se vratili kući, kuća još ugrijana od badnjaka…

 

Sanijela Matković

 

 

259 total views, 5 views today

Komentariši