SRĐAN SEKULIĆ- NAGRAĐENA POEZIJA “MAK DIZDAR 2018”

 

 

INAT- ĆUPRIJA

 

                 Posvećeno mom prijatelju stolačkom slikaru

                  Igoru Borozanu

 

S glasovite Inat-ćuprije

u hercegovačkom gradu Stocu

ispod koje bistra Bregava teče

video sam slikara

 

Sedeo je u kafani pored reke

beše julsko sparno poslepodne

pio je kafu i slušao žablje kerefeke

 

Ja sam znao za njegove slike,

za prikaze Inat-ćuprije

i predivne kamene džamije

koja nosi ime

Hadži Alije Hadžisalihovića

čije je mezarje negde

u dalekom Kairu

 

Al on za me nije znao

jedva me je prepoznao

 

kada sam ga povikao

i naklonom pozdravio

 

Tu sa Gornje ćuprije

kraj Hadži Alijine džamije

u kamenom gradu Stocu

ispod koje prečista Bregava

šumovito teče.

 

Slikar se tad nasmejao

odmahnuo, naklonio

a ja putem dalje pođoh

u posetu Maku

 

i on me je

razumeo.

 

 

 

BREZE

 

              za Almina

 

 

Kad dođeš jednom u ove

predele pitome

shvatićeš da su se brazde svikle

na tvoje ritmove

 

i da list topole zna za tvoje pesme.

 

Kad dođeš jednog dana Almine

čućeš kako Panonija recituje

stihove „Bukare“,

a ja ću sedeti spokojan kraj tebe

jer učinio sam ono za šta dato

mi je vreme.

 

Dok ne dođe do tog trenutka,

ja gledam tanane breze

iz svog malog kutka

a vidim iste one čudesne munare

koje po Hercegovini krase kamenjare

i šapućem:

 

„Večer od zrikavaca istresa

Dječjih ruku pljesak

 

Stakleno zvoni noć,

Mirom, miri, vrijesak.“

 

 

100 STEPENIKA

 

Eh, da mi je

samo još jednom

da se uspem

na onih 100 stepenika

i pogledam čitav Mostar

sa munare Karađozbegove

džamije

 

I da vidim

lepo lice žene

koja kahvu pije u

dvorištu svetinje

 

i govori mi:

„sad se dobro napij

vode s šadrvana sine“

 

Eh, da mi je

samo još jedanput

da me želja mine

da popijem hladne vode

s šadrvana Karađozbegove

džamije

 

i da vidim anđeosko

lice žene, čuvarice

svetinje koja mi govori:

„dođi nam i sledeće godine

sine“

 

Eh,

da mi je…

Eh,

da mi je…

 

 

 

Srđan Sekulić crnogorski je autor rođen u Prištini na Kosovu 23.11.1993. godine. Njegova poezija prevedena je na engeski, makedonski i albanski jezik. Zastupljen je u više književnih časopisa, zbornika i portala u regionu: Fenomeni, Hypomnemata, Hyperborea, Blesok, Fantom Slobode, Rukopisi, Kiprijanov kladenac, Kritična masa, Metafora, FEKT, Strane.ba, Astronaut.ba, Kultplus, Kosovo 2.0., Kritična masa, te na Jergovićevom sajtu u rubrici Ajfelov most. Jedan je od tri dobitnika nagrade „Mak Dizdar“ za 2018. godinu koja se dodeljuje u gradu Stocu u sklopu festivala „Slovo Gorčina“. Trenutno živi i stvara u Novom Sadu.

 

582 total views, 2 views today

Komentariši