JOVANA BOJOVIĆ: S glavom u torbi

jeftina zabava

 

gutač noževa je moj brat

jutros je ustao na desnu nogu

razapeo šator i pozvao ljude

rekao mi  „samo oštro“i  poželio sreću

balerina se vrtjela i djeca su vrištala

djevojka je stajala sa anakondom na grudima

uzela sam ranac i trpala stvari

na put se ide praznih ruku rekao je

ponesi seosku melodiju u glavi

nek bude vesela i nek je ljudi znaju

pjesma  može biti toplija od jakne

moj brat je imao velike mišiće

i volio romantične izjave o životu

njegov drug se peo na konopac

svaki put kad izbjegne smrt

pili su vruću rakiju i pjevali o ženama

dao mi je nož i gledao me u oči

rekao mi je da ne pazim šta ću s njim

pažljivi ljudi ne nose noževe i nemaju šatore

kad ubijaš nek bude  zaneseno i  u bunilu

moj brat je jutros ustao na desnu nogu

kupio mi je hranu s proteinima i skrobom

što nezdravije jedi pred put smučiće ti se svakako

trpala sam zalogaje u želudac dok nije bilo dosta

jedi trebaće ti rekao je možda je to poslednje što jedeš

kad hodaš po koncu ne znaš čemu će se publika smijati

dobro izvedenoj tački ili tvojoj preranoj smrti

ljudi su platili kartu žele da vide šta god šta god

ponavljao je drug mog brata i nageo vruću rakiju

djevojka mi je bacila anakondu u krilo rekla je

pomazi je pred put to donosi sreću mrtvacima

nekad i živima zmije su dobre svakako bolje od ljudi

onda su se glasno smijali i plakali ostali su sami

bez publike i nisu morali da igraju za pare

ja sam krenula bez igdje ičega i igdje ikoga

sa nožem u desnoj čarapi koji sam dobila na pozajmicu

neokrvavljen nož ne smijem vraćati

krenula sam na poslednji ispit i znala sam da ću položiti

jeftina zabava je moj izbor jedini put i jedini dar

 

 

 

o nagradama

 

jeste mi i čast i zadovoljstvo

i ljudi sto ti dodijele i oni što te slušaju

dok se zahvaljuješ i vještački smiješ

jeste me sramota što pokazujem tijelo

treba samo da se čuju riječi i dosta je

govorim skormno i odmjereno

ali ne pominjem tramvaje i beskućnike

njih nikad ne pominjem

ne pominjem kladionice i pušaonice

njih  ne pominjem na crvenom tepihu

hodanje u izmaglici preko mosta

neko ko ispušta vodu kroz uši

i zaglavljuje  prste u liftu koji uporno ne ide gore

to ne pominjem ni tuđe stanove ne pominjem

ni aloja dušeke na kojima tijelo lakše primi tuđe

ne pominjem jeftine specijal karte i popuste

na studente iako odavno više nisam student

i smoki i štapiće punjene kikirikijem i flaširanu vodu

ne pominjem da dvadeset jedan dan jedem samo povrće

muka mi je od hrane i ljudskog oblika i organizacije

primam nagradu i ne pominjem da sam novac potrošila

trebalo je pomoći sestri  i roditeljima prijatelju

najmanje na sebe nikad trošiti za sebe ne priliči mi

to ne pominjem meni ne treba novac ni to ne pominjem

meni ne treba ni priznaje ni bordo valjkasta diploma

meni ne treba ni aplauz ni potvrda da radim dobro

o nagradama ne govorim ni o sebi ne govorim

ipak dobri su rijetki dani kad možeš da vidiš

da dvolitarski apatinac debela knjižurina trista eseja

stari lap top i posjekotina na butini od autobuske nezgode

imaju nekog smisla

 

 

 

dođi

 

dođi da te žednog preko vode

prenosim i da budem gora

ako mogu gora nego što jesam

možda nešto da ti pričam

o planinama gore gdje su ljudi mrtvi

gdje su ljudi živi samo poneki

i nemaju televizor i koža im je tvrda

crno im pod noktima crno im pred očima

dođi da ti pričam kako je meni bilo crno

imala sam nezgodu u autobusu

glavom sam staklo šoferšajbnu

htjeli da me vode u hitnu nisam dala

nije meni ništa govorila sam

šta će meni biti puklo je to staklo

i žene su kukale možda za mnom

možda što će kasno stići tamo gdje su pošle

ja sam sjela u kafanu pored magistrale

šoferi su vikali mislili su da ću da ih tužim

ćevape sam naručila masne sa lukom

dođi da ti pričam gdje ću da idem

tamo dolje ispod mora gdje su ljudi blijedi

i gdje se ništa ne vidi možda samo voda

i kosu ću da pustim i nokti bijeli da mi budu

dođi pa ćemo zajedno kroz tu vodu ima

vina da bude bijelog a ja da ne pijem

ima muzike da bude ima sandale da nosim

one s jednim kaišem dođi da ti kažem

kako će lijepo biti sve što nam se bliži

i što možda nikad neće doći

 

 

Jovana Bojović  rođena je 1989. godine u Podgorici. Diplomirala je dramaturgiju na FDU Cetinje, a master akademske studije  završila na FDU, Beograd. Doktorant je na Akademiji umetnosti, Novi Sad. Dobitnik je više nagrada za najboljeg studenta FDU- Cetinje.

Scenarista je devet epizoda prve istorijske TV serije u Crnoj Gori- „Božićni ustanak“ (RTCG, 2017)

Dramom „Otvoren kraj“(2015), pobjeđuje na konkursu „Skroz nova drama“, koji raspisuje Crnogorsko narodno pozorište.  „Otvoren kraj“ je premijerno izveden u Crnogorskom narodnom pozorištu, u režiji Petra Pejakovića, i od tada je na redovnom repretoaru ovog pozorišta.

Na osnovu drame „Slobodno vrijeme ili tamno je svijetlo“, Jovane Bojović,  (adaptacija drame „Il tempo libero“, Gian Maria Cerva) urađen je performans u režiji Diega di Bree u Kraljevskom pozorištu Zetski dom, kao i na festivalu  Quartieri dell’Arte u Viterbu( Italija).

„Slobodno vrijeme ili tamno je svijetlo“, Jovane Bojović izvedeno je u Nacionalnoj akademiji umjetnosti u Norveškoj (Oslo) , u režiji  Hermana Bernhofta.

„Ukroćena goropad“ Viljema Šekspira u adaptaciji Jovane Bojović i režiji Zorana Rakočevića premijerno je izvedena 2017. godine na festivalu “Budva grad teatar”

Dramom „Mirovna misija“(2011), Jovana Bojović pobjeđuje na međunarodnom konkursu Kazališnog epicentra-Zagreb i pozorišta Company of Angels iz Londona. Istoimena drama izvedena je 2018. godine u produkciji Bjelopoljskog pozorišta.

Na konkursu „Ratkovićeve večeri poezije“ osvaja prvu nagradu za knjigu poezije „S glavom u torbi“. Ova zbirka ulazi u širi izbor prsetižne književne nagrade „Biljana Jovanović“.

Jovana  Bojović je autor više eseja objavljenih u časopisu Scena, Sterijinog pozorja, Novi Sad.

Od 2016. godine je asistent na predmetu Filmski i televizijski scenario na Fakultetu dramskih umjetnosti na Cetinju.

 

709 total views, 2 views today

Komentariši